Абе на низбрдици

Анализа вести
Честим земљотресима у Јапану придодат је у недељу и један политички: досад највећи пораз владајуће Либерално-демократске партије (ЛДП) на изборима за половину места у горњем дому парламента, у којима су њени кандидати освојили само 37 од 127 места за која су се кандидовали. Тиме су, први пут од 1956, владајући конзервативци изгубили контролу над горњим домом, који јесте додуше церемонијалан, али, упркос томе што не може да спречи доношење закона, може њихово усвајање да одуговлачи.
На првом изборном испиту председник ЛДП-а, који је по положају и премијер, претрпео је катастрофалан пораз. У сличним ситуацијама, иако су губици на биралиштима били знатно мањи, двојица његових претходника су поднела оставке. Шинзо Абе (52) – први јапански премијер рођен после рата – прихватио је одговорност за пораз, али нема намеру да се повуче.

Један од разлога за то је и тренутни јапански парадокс: нико из врха ЛДП-а није у овом тренутку ни вољан, ни способан да га замени. Бар не у догледно време.

На месту првог међу једнакима у кабинету (што је у јапанском систему много ближе реалном односу снага него другде) Абе, дакле, остаје, али са несумњиво умањеним ауторитетом и утицајем. Његов рејтинг у јавности је ионако, откако је прошлог септембра постао премијер, на константној низбрдици. Почео је са 70 одсто одобравања, да би уочи недељних избора пао на само 30 одсто оних који мисле да свој посао обавља како треба.

То је у великом контрасту са очекивањима и имиџом са којима је изабран на чело партије и владе. Прошлог септембра сва светска штампа је писала о младом и енергичном премијеру који је "лице новог Јапана". Са јаким политичким педигреом (и деда му је, средином педесетих, био председник владе) и имиџом "радикалног конзервативца", Абе је за своју политичку мисију прогласио стварање "лепог Јапана" и раскид са наслеђем и ограничењима која је земљи наметнуо трауматичан пораз у Другом светском рату.

Прво су уследиле промене у образовном систему и увођење "патриотских" садржаја у уџбенике. Уследиле су промене у статусу Агенције за самоодбрану која је постала пуноправно Министарство одбране, што је био увод у најаву промена Устава чији су текст, у својству окупационих власти, написали Американци, и у којем до данас није промењено ниједно слово. У том документу Јапан се, између осталог, одрекао права да води рат и поседује војску као такву.

Циљ уставних промена је да Јапан постане "нормална земља": главни јапански савезник, Америка, жели да Токио преузме већи део одбрамбеног терета и да и званично постане и велика војна сила. И заиста, иако уставне промене још нису озваничене, земља корак по корак раскида са многим послератним табуима, спроводећи и неку врсту ревизије историје, пре свега умањивањем, па у неким случајевима и потпуним негирањем, ратних злочина које је у блиском суседству вршила тадашња царска армија.

Бирачи нису, међутим, ЛДП казнили због тога. Главна замерка на Абеов рачун јесте утисак да је омануо као лидер: пре свега тиме што је у кабинет довео махом пријатеље чије се способности доводе у питање. Резултат тога је и серија скандала и министарских гафова. Чак три министра су за мање од годину дана поднела оставке, а један од њих је после тога извршио самоубиство. И најзад, уочи самих избора, избио је скандал са избрисаном документацијом за чак 50 милиона пензионера.

Следећи избори за кључни доњи дом парламента, у којем ЛДП има солидну већину, доспевају тек 2009 – има, дакле, доста времена за унутрашње сређивање. ЛДП је и до сада био у кризи, али је увек успевао да се одржи. Уосталом, ова странка, необична и по томе што је у ствари конгломерат фракција, држи светски рекорд у изборном монополу на власт: од 1955. до данас у опозицији је била само мање од годину дана (1993–1994).