Дан када је уништено национално благо Србије

Народна библиотека Србије на Светосавском платоу данас чува многе историјске, архивске, књижевне, културне и друге списе од непроцењивог значаја. Али, њихов број и вредност били би знатно већи да 6. априла 1941. године у пламену заувек није нестала зграда Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу и књижни фонд од 500.000 свезака, збирки и других драгоцених докумената. Дан сећања на страдање ове културне институције у Другом светском рату обележен је јуче на локалитету где се до пре 73 године налазило здање Народне библиотеке.

Иван Тасовац, министар културе и информисања, подсетио је окупљене да су 6. априла нестали документи који сведоче о средњовековној али и каснијој историји Србије и Европе.

– Уништена је непроцењива збирка картографског и графичког материјала, нестали су средњовековни српски и оријентални рукописи, без чијег познавања није могуће разумевање наше и европске историје, али и недовољно проучена турска документа, старе штампане књиге, преписке значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Фонд библиотеке био је сведок бурне и динамичне историје ових простора и управо је због тога уништење Народне библиотеке један од највећих злочина почињен над покретном културном баштином у Европи током Другог светског рата – указао је Тасовац, додајући да је бомбардовање Народне библиотеке постало универзални симбол уништења културе, уметности, науке и образовања.

Светлана Јанчић, в. д. управника НБС, подсетила је бројне писце и љубитеље књиге окупљене на Косанчићевом венцу да је ова институција најстарија и најугледнија установа културе у земљи и да је од настанка верно делила судбину свог народа.

– Та судбинска повезаност добила је најдраматичније размере за време немачког бомбардовања Београда у априлу 1941. године. Уз велике људске жртве и огромна разарања града у ваздушним нападима чије су последице и данас видљиве, неповратно је уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у НБС од оснивања 1832. године. Нестало је све оно на чему су најугледнији и најумнији посленици културе, науке и просвете са својим помоћницима вредно и предано радили, градећи националну библиотеку по европским узорима – указала је Јанчићева, подсећајући окупљене на речи професора Радослава Грујића, једног од очевидаца пожара.

Према традицији, и овог 6. априла љубитељима књиге обратио се један српски књижевник. Ове године та улога припала је академику Миру Вуксановићу.

– Ко год да 6. априла беседи на овом месту не може да изговори нешто обично. Међу оваквим рушевинама морамо бирати реч, која уме да севне и за тренутак осветли наша сећања. Овде је у манитој ватри као змија пиштало слово, пиштало је толико слова одједном да је врисак дирао небо. Али, српска реч у свим наречјима и дијалектима, вуковска и предвуковска, није овде спаљена, није истопљена. Свака српска реч онда се дигла пламеном и отишла у дим, а одатле на све стране, у куће где се мисли, чита и пише и воли на српском – рекао је Вуксановић, симболички повезавши спаљивање библиотеке са спаљивањем првог српског просветитеља на чијем се платоу данас налази модерно здање ове институције.

Окупљени су нагласили и да простор на Косанчићевом венцу треба што пре уредити и обележити, а поједини љубитељи књиге који су дошли на обележавање овог датума оставили су по једну књигу, како би тим поступком симболично означили повратак књиге на овај локалитет. У оквиру свечаности одржан је и уметнички програм у коме је учествовала позоришна трупа „Дах театар”.