Чарлс Симић – Поета лауреат

Чарлс Симић (69), аутор који ствара у духу мрачне имагинације и ироничног хумора, биће именован за петнаестог државног Песника лауреата у америчкој Конгресној библиотеци, у Вашингтону, објавио је јуче "Њујорк тајмс". Поета лауреат, који се именује на годину дана, као консултант за поезију Конгресне библиотеке има улогу да повиси националну свест и поштовање за читање и писање поезије.
Џејмс Х. Билингтон, главни библиотекар Конгресне библиотеке изјавио је да је Чарлса Симића изабрао са листе од 15 песника због "запањујућег и оригиналног квалитета његове поезије" и додао да је "њега врло тешко описати, што му је велико признање. Делове његових песама примећујете у сновима, и због тога њихова реалност не комуницира са стварношћу коју видимо нашим очима и ушима."

Место Поете лауреата постоји од 1987. године, иако је било 27 консултаната за поезију Конгресне библиотеке пре тога. Лауреат добија 35 хиљада долара награде и пет хиљада за путовања. Позиција Поете лауреата не подразумева неке посебне обавезе, иако песници могу да користе овај положај на различите начине. На пример, Јосиф Бродски је изнео идеју да поезија треба да буде заступљена на аеродромима, супермаркетима и хотелским собама. Роберт Пински је основао "Омиљени песнички пројекат", позивајући литерате да пошаљу своје најбоље снимке читања поезије. Чарлс Симић је изјавио да још није смислио која ће бити његова иницијатива.

Симић себе описује као "градског песника" зато што је живео у градовима читавог живота, осим у последњих 35 година". "Ја сам у неку руку производ историје, Хитлер и Стаљин били су моји путнички агенти. Да њих није било вероватно бих остао у истој улици у којој сам и рођен", изјавио је Чарлс Симић

Чарлс Симић рођен је у Београду, а у Сједињене Америчке Државе емигрирао је са својих шеснаест година. На енглеском је почео да пише поезију само неколико година пошто је овладао овим језиком и објавио је више од 20 књига поезије, као и збирки есеја, превода и мемоара. Професор је америчке литературе и креативног писања на Универзитету у Новом Хемпширу, у пензији, добитник је Пулицерове награде за 1990. годину, као и низа других признања.