Повлачење робе без хајке

Неколико дана пре него што је у нашој јавности одјекнула вест о „отровним штрудлама од смокава”, а да „охратоксин А прети да озбиљно угрози здравље”, на тржишту Словеније и Немачке трговци су мирно повукли са рафова серије спорног производа, док се не утврди да ли је ниво токсина прекорачен. Без хистерије. Повучене су само серије штрудли од смокава, али су остале, с другим воћем, од истог произвођача, задржане у продаји. Трговински ланци у Словенији чак су на својим сајтовима објавили ову информацију, а Управа за храну и ветеринарство на свом званичном сајту обавестила је грађане из којих трговина је производ повучен и зашто.

Опозив производа, без обзира да ли је реч о ситном пропусту, грешци на декларацији или потенцијалној токсичности хране, као и било ком недостатку на другим производима, увек су догађаји који могу да пољуљају највеће и најозбиљније компаније. Он може да има негативан утицај на репутацију фирме и бренда, да нанесе економске губитке, наруши углед. Међутим, ако се схвати озбиљно као што то чине, чак и гиганти аутомобилске индустрије, мултинационалне компаније, произвођачи хране, техничких уређаја, углед фирме која призна грешку и определи се за безбедност потрошача чак и расте, а потрошачи ове гестове и те како знају да цене.

Наше тржиште по свему судећи није још спремно на овакве изазове, па се сваки и најмањи поремећај, потенцијална грешка не опрашта, него се компаније излажу јавној осуди, а цела индустрија ставља под сумњу. То се догодило и са компанијом „Житопромет ДМ”.

– Највећи проблем је у томе што Србија и даље нема Савет за безбедност хране, а таква законска обавеза постоји још од 2009. Улога овог тела је процена и управљање ризиком у сваком појединачном случају. Национална организација потрошача Србије обавезна је да ради у интересу потрошача и ми, углавном преко социјалних мрежа и нашег сајта обавештавамо грађане о евентуалним проблемима на тржишту хране, али и са било којим другим производима и услугама. Међутим, како ће те информација стићи до потрошача зависи од више фактора, каже Горан Паповић, председник НОПС-а и додаје да поједини медији јуре сензационалистичке приче и врло брзо се корисне информације са европских система за узбуњивање претворе у хистерију и хајку на компаније, а мање на информисање грађана.

– Није непознато ни то да се многи воде интересима оглашивача, па се догоди да прича оде у потпуно другом смеру, због чега се ствара непотребна паника у јавности, истиче Паповић.

У Министарству пољопривреде су задовољни како су њихове службе поступиле у случају са штрудлама „Житопрераде ДМ”. Пропуста, кажу, није било.

– Министарство пољопривреде и инспекције поступили су баш онако како је требало и како захтева систем безбедности хране, каже за „Политику” Ненад Вујовић, начелник пољопривредне инспекције. По његовом мишљењу овај систем као нов приступ безбедности производа на тржишту је добар и због тога што су сви у ланцу одговорни, од произвођача до потрошача који могу такође да иницирају опозив производа са тржишта.

– Опозив је везан неодвојиво са следљивошћу. То је иначе и једини пут на који може да се опозив спроведе. Када је реч о нашим службама, одговорно тврдим да смо урадили све што је на нама. И пре него што је извештај стигао из Словеније, преко RASFF-а, ушли смо у објекат, наложили повлачење робе док се не утврди да ли је безбедна. Уосталом у нашем решењу стоји да та роба може бити враћена на рафове, уколико лабораторије потврде да су производи безбедни, објашњава Вујовић.