Када мушкарци представљају жену

Светску балетску премијеру „Wisteria Maiden” („Вајстерија” је име јапанског цвећа, а „мајден” је млада девојка) кореографа Андониса Фоњадакиса у извођењу компаније „Апотосома” видећемо вечерас у 20 часова у „Мадленијануму”, на 11. Београдском фестивалу игре. Осам мушких играча покушаће да укроти своју импулсивну природу, дочара своју визију жене и покаже Андонисову инспирисаност јапанском културом. Темпераментни Крићанин, Андонис Фоњадакис је балетско образовање завршио у Атини, а потом се усавршавао у школи Мориса Бежара у Лозани. У Балету Бежар је наставио да игра, као и у Лионском балету, компанији Сабура Тешигаваре, и својој трупи „Апотосома” која постоји 11 година. Током плесне каријере, имао је прилику да се сретне са кореографима попут Маги Марен, Јиржија Килијана, Вилијама Форсајта, Нача Дуата, Матса Ека, Мориса Бежара, Охада Нахарина... Каријеру гради као слободни уметник на познатим светским сценама, а био је и кореограф у актуелном филму „Ноје” Дарена Аронофског. У разговору за „Политику” о новом делу које ћемо вечерас видети каже:

– До сада сам на БФИ гостовао три пута, али са другим трупама. Сада сам ту са својом компанијом „Апотосома” и премијером „Wisteria Maiden”. На овом делу радио сам два месеца у Атини. Главна инспирација ми је кабуки театар, у ком су женске улоге интерпретирали мушкарци. То је почетна тачка. Истраживао сам доста разне форме јапанске уметности, сликарство, књижевност, фотографију. Одувек ме је занимао мушко женски однос.

Откуд потиче ваша опчињеност јапанском културом ?

Јапанску уметност одавно познајем и волим. Моја досадашња дела никад до сада нису била инспирисана далеким цивилизацијама. Увек сам стварао захваљујући својим искуствима блиским европској традицији. Међутим сада је кабуки основа за све, желео сам да размишљам на такав начин и представим жену уз помоћ мушкараца. Ту је више реч о језику тела, а не дословној имитацији жене и не на начин како би то жена сама одрадила и осећала. У јапанској култури постоји представа жене која је тамна, само сугерисана, са сенкама, за разлику од Запада где су жене у пуном сјају представљене, откривене су, објекат су пожуде. У Јапану жена је мистерија и ја сам желео да је представим.

Потичете са Крита у чијем фолклору су мушкарци као играчи моћни, упечатљиви и имају запаженију улогу од жена, колико сте били тиме инспирисани?

Медитеранско критско наслеђе је једно од разлога зашто сам баш одабрао кабуки позориште. Јапанска традиција је сведена, врло контролисана и рационална, за разлику од критске која је пуна енергије, живота, радости. Покушао сам да са те медитеранске стране представим јапанску уметност, да унесем своје виђење у јапански минимализам. Не желим да људи мисле да копирам кабуки, уз дужно поштовање само узимам неке елементе и представљам их на нов начин.

Какви су вам утисци у раду на филму „Ноје” Дарена Аронофског где сте били кореограф и да ли сте добили још понуда тог типа?

То је било моје прво искуство на филму које је захтевало прецизност и ограничење у раду. Било је и лепо и занимљиво, а на располагању су ми била најновија технолошка достигнућа и неограничена средства, за разлику од балета где се сналазимо како знамо. Немам планова да и даље радим на филму, јер сам усредсређен на своју компанију и у наредне две године имам пун распоред. Али сам отворен за филм јер ме је учинио богатијим за једно искуство.

Ко вас је формирао као играча и кореографа и где је седиште ваше компаније?

Много је кореографа који су утицали на мене, никада се нисам везивао само за једног и направио сам колаж разних утицаја. Ако бих морао да издвојим једно име то је Сабуро Тешигавара. Оно што ме очекује је нова поставка са Балет Џез Монтреалом. Моја компанија „Апотосома” је основана у Лиону, али се не везује за једно место и путује по пројекту у разне земље. „Апотосома” значи дословно „нешто од тела”.