Криминал и лекарска етика

Вест о истрази против доктора Слободана Ивановића, директора клинике "Анлаве", осумњиченог за помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, још једном је наметнула питање лекарске етике. Свака лекарска установа и сваки лекар у обавези су да помогну повређеној особи, без обзира на начин на који је та повреда настала. И у ситуацијама када је очигледно да је особа повређена током неког кривичног дела, лекар је дужан да јој помоћ пружи без одлагања.

Међутим, када отклони опасност по живот пацијента, лекар је дужан да обавести полицију, уколико стручно процени да је повреда настала кривичним делом, ватреним оружјем, ножем или на други начин. Ако тако не учини, лекар крши закон и чини кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, које у најтежем облику предвиђа казну затвора од једне до осам година.

Другим речима, да би се доказало да је лекар починио ово кривично дело, треба доказати да је знао да је повреда настала кривичним делом и да непријављивањем помаже учиниоцу другог кривичног дела.

– Кад лекару дође особа повређена у неком кривичном делу, он мора да јој пружи помоћ. Ако то не учини крши Хипократову заклетву, али крши и Кривични закон, чинећи кривично дело непружања помоћи повређеном лицу. Сам лекар, после указивања помоћи, треба да процени да ли је реч о повреди насталој кривичним делом или не и да ли је пацијент у стању да му да тачну информацију о томе како је повреда настала. Од тога зависи и процена лекара да ли читав догађај треба да пријави полицији или не – каже београдски адвокат Горан Петронијевић.

Свака особа која сазна да је извршено неко кривично дело, у обавези је да то пријави полицији, јер ако то не уради крши закон и чини непријављивање кривичног дела. Међутим, између помагања починиоцу и непријављивања кривичног дела танка је линија.

Како нам је објашњено у тужилаштву, у ситуацији када спасавају живот пацијенту који је очигледно био жртва насиља, лекари су дужни да бележе све форензичке знаке о томе, врсте повреде, могући начин повређивања, да ли има трагова барутних честица, да ли је рана устрелна, прострелна или је нанета хладним оружјем. Закон налаже да се тај записник мора доставити полицији без обзира на место на ком је пацијент повређен.

– Доказивање да је неки лекар намерно прикривао форензичке трагове кривичног дела веома је деликатно, јер је реч о психичком односу доктора према пацијенту и повреди. Уколико се докаже да је морао знати да је повреда настала кривичним делом и да то ипак није пријавио, лекар може да одговара за непријављивање кривичног дела и починиоца. За то кривично дело запрећена је казна затвора до две године, а у тежем облику и до пет година затвора – објашњено нам је у тужилачким круговима.

Адвокат Петронијевић наводи да лекари, свештеници и адвокати, у свим законима света, спадају у категорије професија које нису у обавези да сведоче пред судом о својим сазнањима. По моралним и религијским кодексима, ове три професије не смеју да сведоче о ономе што им пацијент, верник или клијент исприча. Петронијевић указује да се у нашој земљи о томе мало води рачуна.