Већи рачуни за мобилни него за струју

За дуван и алкохол просечна породица у Србији троши незнатно мање него за одећу и обућу. Дакле, на пороке дајемо колико и за то да не идемо улицом голи и боси, макар била и зима. Преведено на суви, статистички језик на одећу и обућу одлази 4,9 одсто, а на ракију и дуван 4,5 одсто породичног буџета. О стању новчаника и духа сведочи и податак да се за образовање издваја најмање – 0,9 одсто, а за кафане и хотеле 2,2  одсто свега што породица заради.

Наш стандард нимало се не мења набоље, јер расподела кућног буџета остаје иста већ годинама, а економисти упозоравају – само у сиромашним државама највећи део зараде троши се на храну. Просечна трочлана породица у току целе протекле године за храну је издвајала 41,4 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику, а на другом месту су издаци за воду, струју, гаси друге комуналије... На само те две ставке потроши се готово 60 одсто свега што просечно домаћинство заради.

Неких разлика у поређењу са претходним годинама ипак има. Званична статистика то још не препознаје у већој мери, али развој нових технологија довео је то тога да савремено домаћинство данас на рачуне за мобилне телефоне даје готово колико и за струју. Често и више.

До занимљиве рачунице дошли смо упоређивањем података које смо добили од Републичке агенција за електронске комуникације (Рател) и Електропривреде Србије.

Тако подаци које нам је доставио Рател показују да је просечан рачун за мобилни телефон у постпејду (они који имају уговор и месечни обрачун, а не уплаћују допуне на киоску) у току 2013. износио, у просеку, нешто више од 1.660 динара. Под претпоставком да три члана домаћинства имају телефон, то значи да месечно тај трошак износи око 5.000 динара.

Сандра Алагић из Електродистрибуције Београд за „Политику” каже да у летњем периоду просечна породица која живи у просечном стану од око 60 квадрата, за струју месечно потроши око 3.000 динара. У Србији, дознајемо, нешто мање – око 2.500 динара.

– У току зиме, уколико се не греју на струју, то је између четири и пет хиљада динара, а уколико користе ноћну тарифу и ТА пећ између седам и осам хиљада динара месечно. Али, уколико се греју преко дана и не воде рачуна о томе да је струја ноћу четири пута јефтинија, рачун прелази 10.000 динара – објашњава Алагић.

Иако ова два трошка постају приближна, чини се да смо се, барем до сада, много лагодније односили према рачунима за струју него за телефон. Јер, о нагомиланим дуговима за струју грађана, око 60 милијарди динара, често слушамо и читамо, док то није случај са мобилним оператерима. Наши саговорници кажу да је више разлога за то. Најпре то, што када се рачун за мобилни телефон не плати, оператер нас већ следећег месеца искључи. Са електродистрибуцијом то, барем до сада, није био случај. Са друге стране, конкуренција тера оператере да послују што ефикасније и јевтиније. Са струјом то још није сасвим тако. И још нешто, према струји се односимо лагодније иако је њена цена у Србији готово најнижа у Европи и даље није тржишна. Цене у мобилној телефонији то јесу, а сведоци смо и да роминг неретко плаћамо скупље од Европљана, јер нисмо део ЕУ.

Занимљив је и податак по којем је у Србији регистровано више претплатника мобилне телефоније него што има становника. Најновији подаци Ратела показују да је на крају 2013. у нашој земљи било активно чак 9,19 милиона корисника мобилне телефоније. Ипак, 2013. није рекордна, јер је највећи број претплатника у мобилној телефонији достигнут 2011. када је износио 10,18 милиона корисника.

Иако су многи отписали фиксну телефонију, у току 2013. и ту је дошло до повећања броја линија и то за око 40.000. Забележен је и пораст инвестиција за скоро 22 одсто у фиксну телефонију, па су оператери уложили 62,78 милиона евра. Томе је свакако допринело укључивање нових играча на ово тржиште, а са новом могућношћу да се и у фиксној мрежи промени оператер, а задржи број, очекује се заоштравање тржишне утакмице. За сада у Србији има нешто више од три милиона корисника фиксне телефоније, а просечан рачун је, према подацима Ратела, износио 837 динара месечно у току 2013.

--------------------------------------------------------------------------------

Оператери све боље послују

Финансијски извештаји наших оператера показују да су наставили добро да послују и у току 2013. године. „Телеком Србија” је прошле године остварио профит од 15,3 милијарде динара, што је 36 одсто више него 2012. године. ВИП је такође боље пословао, па је добит пре камате, амортизације и пореза увећана за 31 одсто и износи 7,2 милијарде динара.Из „Теленора” су саопштили да су им приходи у последњем кварталу 2013. износили 10,66 милијарди динара, што је раст од један одсто у поређењу са истим периодом 2012.

Мобилни оператери направили су прошле године 877,74 милиона евра, а Електропривреда Србије око 200 милијарди динара или око 1,85 милијарди евра.