Veći računi za mobilni nego za struju

Za duvan i alkohol prosečna porodica u Srbiji troši neznatno manje nego za odeću i obuću. Dakle, na poroke dajemo koliko i za to da ne idemo ulicom goli i bosi, makar bila i zima. Prevedeno na suvi, statistički jezik na odeću i obuću odlazi 4,9 odsto, a na rakiju i duvan 4,5 odsto porodičnog budžeta. O stanju novčanika i duha svedoči i podatak da se za obrazovanje izdvaja najmanje – 0,9 odsto, a za kafane i hotele 2,2  odsto svega što porodica zaradi.

Naš standard nimalo se ne menja nabolje, jer raspodela kućnog budžeta ostaje ista već godinama, a ekonomisti upozoravaju – samo u siromašnim državama najveći deo zarade troši se na hranu. Prosečna tročlana porodica u toku cele protekle godine za hranu je izdvajala 41,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, a na drugom mestu su izdaci za vodu, struju, gasi druge komunalije... Na samo te dve stavke potroši se gotovo 60 odsto svega što prosečno domaćinstvo zaradi.

Nekih razlika u poređenju sa prethodnim godinama ipak ima. Zvanična statistika to još ne prepoznaje u većoj meri, ali razvoj novih tehnologija doveo je to toga da savremeno domaćinstvo danas na račune za mobilne telefone daje gotovo koliko i za struju. Često i više.

Do zanimljive računice došli smo upoređivanjem podataka koje smo dobili od Republičke agencija za elektronske komunikacije (Ratel) i Elektroprivrede Srbije.

Tako podaci koje nam je dostavio Ratel pokazuju da je prosečan račun za mobilni telefon u postpejdu (oni koji imaju ugovor i mesečni obračun, a ne uplaćuju dopune na kiosku) u toku 2013. iznosio, u proseku, nešto više od 1.660 dinara. Pod pretpostavkom da tri člana domaćinstva imaju telefon, to znači da mesečno taj trošak iznosi oko 5.000 dinara.

Sandra Alagić iz Elektrodistribucije Beograd za „Politiku” kaže da u letnjem periodu prosečna porodica koja živi u prosečnom stanu od oko 60 kvadrata, za struju mesečno potroši oko 3.000 dinara. U Srbiji, doznajemo, nešto manje – oko 2.500 dinara.

– U toku zime, ukoliko se ne greju na struju, to je između četiri i pet hiljada dinara, a ukoliko koriste noćnu tarifu i TA peć između sedam i osam hiljada dinara mesečno. Ali, ukoliko se greju preko dana i ne vode računa o tome da je struja noću četiri puta jeftinija, račun prelazi 10.000 dinara – objašnjava Alagić.

Iako ova dva troška postaju približna, čini se da smo se, barem do sada, mnogo lagodnije odnosili prema računima za struju nego za telefon. Jer, o nagomilanim dugovima za struju građana, oko 60 milijardi dinara, često slušamo i čitamo, dok to nije slučaj sa mobilnim operaterima. Naši sagovornici kažu da je više razloga za to. Najpre to, što kada se račun za mobilni telefon ne plati, operater nas već sledećeg meseca isključi. Sa elektrodistribucijom to, barem do sada, nije bio slučaj. Sa druge strane, konkurencija tera operatere da posluju što efikasnije i jevtinije. Sa strujom to još nije sasvim tako. I još nešto, prema struji se odnosimo lagodnije iako je njena cena u Srbiji gotovo najniža u Evropi i dalje nije tržišna. Cene u mobilnoj telefoniji to jesu, a svedoci smo i da roming neretko plaćamo skuplje od Evropljana, jer nismo deo EU.

Zanimljiv je i podatak po kojem je u Srbiji registrovano više pretplatnika mobilne telefonije nego što ima stanovnika. Najnoviji podaci Ratela pokazuju da je na kraju 2013. u našoj zemlji bilo aktivno čak 9,19 miliona korisnika mobilne telefonije. Ipak, 2013. nije rekordna, jer je najveći broj pretplatnika u mobilnoj telefoniji dostignut 2011. kada je iznosio 10,18 miliona korisnika.

Iako su mnogi otpisali fiksnu telefoniju, u toku 2013. i tu je došlo do povećanja broja linija i to za oko 40.000. Zabeležen je i porast investicija za skoro 22 odsto u fiksnu telefoniju, pa su operateri uložili 62,78 miliona evra. Tome je svakako doprinelo uključivanje novih igrača na ovo tržište, a sa novom mogućnošću da se i u fiksnoj mreži promeni operater, a zadrži broj, očekuje se zaoštravanje tržišne utakmice. Za sada u Srbiji ima nešto više od tri miliona korisnika fiksne telefonije, a prosečan račun je, prema podacima Ratela, iznosio 837 dinara mesečno u toku 2013.

--------------------------------------------------------------------------------

Operateri sve bolje posluju

Finansijski izveštaji naših operatera pokazuju da su nastavili dobro da posluju i u toku 2013. godine. „Telekom Srbija” je prošle godine ostvario profit od 15,3 milijarde dinara, što je 36 odsto više nego 2012. godine. VIP je takođe bolje poslovao, pa je dobit pre kamate, amortizacije i poreza uvećana za 31 odsto i iznosi 7,2 milijarde dinara.Iz „Telenora” su saopštili da su im prihodi u poslednjem kvartalu 2013. iznosili 10,66 milijardi dinara, što je rast od jedan odsto u poređenju sa istim periodom 2012.

Mobilni operateri napravili su prošle godine 877,74 miliona evra, a Elektroprivreda Srbije oko 200 milijardi dinara ili oko 1,85 milijardi evra.