Скупштински рингишпил

Ако се сложимо са тезом да је Небојша Стефановић трбухозборац Александра Вучића, иако за то нема научних доказа, онда је предлог одлазећег председника Скупштине Србије да се убудуће његови наследници ротирају на сваких годину дана нешто о чему најозбиљније размишља будући премијер.

Хоће ли, дакле, Србија наредне четири године добити четири ротирајућа председника парламента, уколико влада издржи читав мандат? Стефановић образлаже ову идеју руководећи се покровитељским односом према мањим странкама, које би евентуалном вожњом на парламентарном рингишпилу значајније утицале на рад парламента и, самим тим, на рад владе.

Да ли је он онда био последњи зимзелени шеф парламента и хоће ли га у наредним годинама замењивати листопадни спикери скупштине? Предлог је, свакако, крајње неуобичајен и не подстиче само на метафоре из сфере ботанике, како би се могло описати будуће успостављање парламентарног живота земље.

Старији се сигурно сећају једног другог колективног органа – Председништва СФРЈ, који су чинили чланови република и покрајина ондашње Југославије. Борисав Јовић, Стипе Месић, Васил Тупурковски и остали јунаци наше прошлости ротирали су се на годину дана, управљајући земљом уочи њеног распада, такође са образложењем очувања равноправности свих република и покрајина. Такав котрљајући експеримент није се показао успешним. И Босна и Херцеговина имају ротирајуће председништво, што им није донело неку нарочиту срећу.

Намера Вучића је да, пружајући могућност и малим странкама и опозицији да макар годину дана председавају парламенту, у скупштину пренесе своју идеју о широкој подели власти, и поред огромне већине коју је освојио на изборима. Јер, иако владу може формирати сам, Вучић креира широки савез који обухвата и Мађаре, и Дачића, и Тасовца, и експерте. И, наравно, Расима Љајића.

Али ако је идеја о владином широком коалиционом фронту могућа, а то је наговестио и Никола Селаковић изјавом да се заправо ствара влада националног спаса, парламентарна ротација изазвала је опречне реакције, с обзиром на то да председник Скупштине Србије није само тумач пословника и најављивач говорника већ човек број два у државној хијерархији, то јест особа која замењује шефа државе када је он спречен да обавља своју дужност.

Ако су досад опозиција и мале странке добијале позиције потпредседника парламента, као доказ поштовања уобичајене добре парламентарне праксе, овога пута могу добити сасвим неочекивани поклон. С тим да таква врста вожње на Вучићевом рингишпилу не садржи нарочиту политичку авантуру. Ипак ће карте у забавном парку званом Србија цепати само један човек.