Тријумф уштројеног галеба

Горњи Милановац – Дуго се о томе причало, а у суботу се и догодило. Четврти фестивал – интернационална "муд(р)ијада", бато! – у припремању гулаша и паприкаша од белих бубрега је, овог викенда, окупио тридесетак кулинарских екипа. Приградско село Луњевица, подно планине Вујан, беше тесно за око двеста аутомобила и хиљаде такмичара, знатижељника и гурмана. Пара из котлића је дражила носнице и изазивала пљувачку на сваком кораку, трубачи Данијела Николића из Грделице су непрекидно дували, а кувари пунили тањире народу – џаба.

– За нас ово није ново, јер у својој чарди правимо често паприкаш од белих бубрега нераста и ноја, печемо их на роштиљу, похујемо или служимо у разним умокцима. За фестивал смо сазнали од наших пријатеља из Чантавира у Бачкој и дошли да освојимо бар једну награду – говори Данијел Фодор, главни кувар мађарске екипе "Гујаш чарда", а главом све потврђује његов колега Карољ Валкович.

До Мађара је шатор и котлић Власотинчана. Свој плац су обележили исписаним паролама у стилу земљака Ђоше из "Агенције за све и свашта": "Имамо их и за Хаг"; "Душа ми је црна, али су ми бубрези бели"; "Ајде да ги меримо"; "Дођи, види, пипни па си иди". Док котлић још ври, Власотинчани мезе козји сир и нуде свакога ко подиђе под њихов шатор.

– Пошао сам у Зеницу, својој кући, али најпре да одрадим "муд(р)ијаду"; није кућа медвед па да у шуму побегне, нек причека. Изволите пробати кенгурове тестисе – нуди нас Илија Колар из Вологонга код Сиднеја крај чијег котлића се виори аустралијска застава.

Из Бањалуке је стигла екипа "Студенац". Е, Босанци баш знају да уживају: пред њима на столу флаша препеченице од дрењака, а пошто "у нас се не пије на суво", мезети се коњска пршута. А јаја у котлићу су од Јаблана (алузија на Кочићеву приповетку), чусмо од капитена екипе Миомира Шакића.

Екипу "Тукан" из Милановца већ четврти пут сусрећемо на "муд(р)ијади". Капитен Василије Вујић нас уверава: "Дошли смо да победимо". Какав је пророк, видеће се на крају.

– Прибавили смо 12 кила тестиса. Осим биковских и вепровских, имамо их и од хомо политикуса. Ситна су, убацили смо их више као зачин, а настругали смо и два грама рога од носорога, наш паприкаш је прави афродизијак – шали се озбиљно Василије.

У котлићу тима "Брзи Гонзалес" су бели бубрези од вепра, а "донатор" је себе максимално жртвовао: гледамо га како се румени на ражњу поред котлића. Екипу чине претежно наши који живе у Норвешкој. А да би котлић појачао епитет "интернационални", Мирко Мишић је из Финске донео и у њега убацио пар тестиса од ирваса.

Могло би се, од котлића до котлића, још дуго, али дође време да "за појас заденемо". Дакле, одлуке трију жирија.

Жири новинара (дописници "Франкфуртских вести", "Преса", агенције "Бета" и "Политике") прогласи победником милановачку екипу "Уштројени галеб", сребро даде "Библиотеци 2210" из Панчева, а бронзу "Паланачким м....." из Смедеревске Паланке.

Жири за рангирање иностраних кулинара постави на трон мађарску "Гујаш чарду", до њих стаде котлић наших Норвежана, онај са пар ирвасових, а треће место заузе бањалучки "Студенац".

Е, а главни жири, са др Зорицом Достанић на челу, пресуди баш стручно: прелазни пехар победника дође у руке пророка Василија Вујића и чланова "Тукана" (можда је пресудило оних два грама рога!). На другом месту се нађе котлић Власотинчана, а на трећем норвешко-српско-финска коалиција под именом "Брзи Гонзалес".

Утом и мокра ноћ паде на већ покислу Луњевицу (први пут се киша окомила на овај фестивал), а с њом и завеса на позорницу четврте "муд(р)ијаде". До виђења идућег августа! – поручио је Љубомир Еровић, популарни Љупче, зачетник и организатор фестивала, кога умало не изостависмо из целе приче.