Киша освежила усеве

Врбас – Талас освежења са кишом и повременим пљусковима, који је минулог викенда захватио и већи део Војводине, благотворно ће деловати на пољопривредне усеве и у великој мери ће ублажити последице дуготрајне суше и јулских жега. За четири дана, у неколико наврата, на подручју средње Бачке пало је у просеку петнаестак литара кише по квадратном метру, што је – кажу у Саветодавној служби врбаског "Агрозавода" – у овом тренутку још увек недовољно, али спасоносно за кукуруз, шећерну репу, соју и сунцокрет, као и за повртарске културе.

– Мада је киша дошла у последњи час, суша која је попримила размере елементарне непогоде ипак ће узети данак. Јер, услед тропских врућина исцрпљене су све залихе влаге у земљишту, усеви су знатно оштећени, а посебно кукуруз чији ће род бити мањи за 20 до 30 одсто у односу на прошлогодишњи. И приноси соје и шећерне репе знатно ће подбацити, док је сунцокрет нешто боље поднео високе температуре – каже за "Политику" агроном Мирослав Боројевић.

Пољопривредни стручњаци истичу још да су последице сушног удара мање на газдинствима која поседују системе за наводњавање и где су доследно примењиване агротехничке мере. Уочљиво је да усеви засејани пролетос на парцелама којима је пружена адекватна агротехника, од дубине орања до коришћења минералних ђубрива, неупоредиво боље изгледају него на њивама где то није чињено у довољној мери.

П. К.

Суша највише угрозила кукуруз

Ове године су суша и тропске температуре највише угрозиле кукуруз чији ће принос, према тренутним проценама, бити за око 40 одсто нижи од очекиваног, али ће га бити довољно за домаће потребе, изјавио је стручни сарадник у Центру Привредне коморе Србије за научноистраживачки рад Војислав Станковић.

Кукуруз је ове године засејан на површини 3,1 одсто већој него лане, а са залихама и нешто нижом потрошњом због смањења сточног фонда биће га довољно за домаће потребе, рекао је Станковић.

Он је упозорио да је сточни фонд у озбиљној кризи, да сточарска производња прошле године није остварила раст и да је та грана пољопривреде у стагнацији, па се укупан раст пољопривредне производње заснива искључиво на биљној производњи.

У укупној овогодишњој сетвеној структури, жита учествују са 60 одсто, што је за 2,9 одсто више него лане, индустријско биље са 12,5 одсто, односно са 5,4 одсто мање него прошле године, а крмно биље са 14,1 одсто, што је за 0,3 одсто мање у односу на претходну годину.

Танјуг