Разиграни вранци и мркови

Равно Село код Врбаса – Традиционална "Фијакеријада", одржана минулог викенда пред више хиљада посетилаца у Равном Селу, на средокраћи између Врбаса и Бачке Паланке, протекла је баш у духу некадашњих обичаја у војвођанским селима, када се после напорног паорског рада са упарађеном запрегом, накривљеним шеширом и свечаном одеждом недељом ишло у варош, у цркву, на вашаре или славе, а одредом кад се год за то пружала прилика, богме и по снаше – на салаше.

На хиподрому је наступило 70 запрега липицанера, из ергела познатих одгајивача расних коња из петнаестак војвођанских места и околине Београда.

Такмичили су се у брзини и спретности вожње фијакера, чеза или каруца. Јездили су ливадом гиздави и жестоки чилаши, мркови, жерави, вранци и дорати, сви липицанерске расе и племенитог порекла, упрегнути у угланцане и елегантне фијакере, неусиљено и глатко, готово да полете...

Атови су беспрекорно слушали команде својих власника који су њихову снагу и гордо каскање контролисали и усмеравали, углавном само уз помоћ дугачких кожних кајаса, тек погдекад употребљавајући и бич.– Ово је прилично скупа занимација, али, ето, људи уживају у неговању традиције коњарства, која је и те како присутна у Војводини.

Цена расног грла је од 1.000 до невероватних пет милиона евра, у зависности од употребне вредности коња, а то се исказује само кроз спортска надметања – објашњава за "Политику" Миленко Ћосић, председник Коњичког клуба "Мустанг" у Равном Селу и један од главних покретача ове манифестације.

– Према нашој евиденцији, у Србији постоји око 1.500 расних грла, дакле са познатим пореклом. То су, осим липицанера, и хановеранци, холштајн раса, тракенери, пунокрвни холандски и енглески коњи...

Публика је са посебним симпатијама поздравила двојицу малишана из Аде – Немању Златића и Бојана Матића, који су се, истина ван конкуренције, појавили возећи мини-чезе са упрегнутим понијем званим Соко.

Симпатичног коњића Немања је добио прошле године на поклон од оца Игора за десети рођендан. Знатижељу присутних привукао је и најстарији фијакер који је довезао редовни учесник ове манифестације Стипан Барјактар, познати одгајивач коња из Келебије.

И фијакери Миленка Радаковића из Сурчина, купљени пре неколико година у Аустрији, вредни од 10.000 до 20.000 евра, такође су пленили изгледом и опремом, у првом реду кочионим системом и амортизерима.– Прошла су времена када је опстанак земљорадничких газдинстава зависио од коња.

Међутим, љубав према тим животињама несмањено траје, јер оне су украс и лепота, буде сећања на некадашње бећарске, али и тежачке дане живота у војвођанској равници.

Само пасионирани одгајивачи коња, а таквих је нажалост све мање, знају колико радости и усхићења доноси овај хоби – прича за наш лист Миленко Радаковић, власник надалеко познате ергеле "Булић", са тридесет и два пунокрвна, па још и бела, липицанера.

Најтрофејнији учесник био је Далибор Ковачевић из Кикинде, који је победио у вожњи једнопрега, двопрега, са грлима старијим од пет година, и четворопрега.

Ковачевић је, иначе, актуелни првак државе у вожњи једнопрега, а ту титулу освојио је и пре две године. У дисциплини двопрега са грлима до пет година победио је Синиша Пауновић, такође из Кикинде.

Било је очигледно да учесници нису дошли с искључивом намером да победе, већ да се онако другарски, па помало и војвођански кицошки, кинђуре пред светом са својим расним коњима, фијакерима, каруцама и чезама.