Кап по кап, за боље приносе

Нови Сад – Овогодишња суша и промена климатских услова очигледно утичу на пољопривреднике да мењају свој однос према наводњавању земљишта. Са терена већ стижу најаве о намерама индивидуалних произвођача, пољопривредних фирми и задруга да на својим парцелама уведу системе за наводњавање. Од 90.000 хектара, на колико су подигнути системи за наводњавање, због недовољне заинтересованости произвођача, сада се користи тек трећина.
Јавном водопривредном предузећу "Воде Војводине", које једино у покрајини има право на дистрибуцију воде каналском секундарном мрежом, стиже све више захтева за наводњавање.

– Захтеви се решавају у што краћем року, тако да нерешених захтева уопште нема – каже за "Политику" генерални директор "Вода Војводине" Бранислав Радановић. – Организовали смо се тако да сваки реални захтев одмах буде на дневном реду, али треба знати да много шта зависи и од потенцијалних корисника воде, па и локалних самоуправа које, по правилу, обезбеђују финансијска средства. Дакле, "Воде Војводине" су у потпуности спремне да прате интензивирање наводњавања усева, где год је то могуће, и произвођачи могу рачунати да наше предузеће неће бити "уско грло" за њихове инвестиције.

Регионални системи

Према званичним проценама, у Војводини је могуће наводњавати скоро половину обрадивог земљишта, односно око милион хектара. Само из хидросистема Дунав–Тиса–Дунав могуће је наводњавати око 500.000 хектара у већем делу Бачке и Баната. После градње основне каналске мреже, копани су мањи канали, који су заједно са великим природним водотоцима Дунавом, Савом и Тисом створили готово идеалне услове за наводњавање.

Пошто хидросистем ДТД не "покрива" целу Војводину, пре двадесетак година почела је и градња регионалних система "северна Бачка", "Банат" и "Срем". Они су подељени на подсистеме, али, због опште беспарице, у протеклом периоду нису завршени. Када сви буду готови, из њих би могло да се наводњава више од 400.000 хектара. Ове инвестиције (укупно је до сада уложено 30 милиона евра) посебно су значајне за Срем где је процентуално најмање заступљена "вештачка киша". За преостале послове на сва три регионална система треба уложити још око 36 милиона евра, од чега највише управо у Срему.

Директор Фонда за развој пољопривреде Војводине Јожеф Сабо каже за "Политику" да је управо расписан нови конкурс за доделу средстава за набавку заливних система и опреме за наводњавање, који је отворен до 20. августа. Кредити ће бити атрактивни за кориснике, не само због додатно снижене камате од 2,1 одсто и једногодишњег грејс периода, већ и због веома једноставне конкурсне процедуре.

Грејс период

– Потребно је да подносилац има регистровано газдинство, да је платио порез и предрачун за жељену опрему. Треба приложити и документацију неопходну за хипотеку, док "бизнис план" више није потребан. Највиши износ кредита за набавку система и опреме за наводњавање јесте 10.000 евра. Ануитети се отплаћују полугодишње, а рок отплате за зајам у максималном износу је 30 месеци након истека грејс периода. За кредит одобрен до 5.000 евра рок отплате је 24 месеца након истека грејс периода, који у овом случају износи девет месеци – каже Јожеф Сабо.

Будући да је Војводина значајан произвођач дувана, није нимало случајна ни вест коју смо управо добили из компаније "Алајанс Ван Табако", која је у пољима под овом културом поставила у овом тренутку пробни систем наводњавања "кап по кап" уз коришћење водотопивих ђубрива. Систем фертигације (ђубрење и наводњавање) заживео је до сада на четири плантаже дувана у Србији, у власништву коопераната ове компаније.– Знатна је разлика између плантаже на којој је постављен систем "кап по кап" уз водотопиво ђубриво и оне на којој је примењен досадашњи систем производње дувана. Биљка дувана има више листова, а они при дну су мање пожутели, тако да очекујемо квалитетан род и боље приносе – пренела нам је своја искуства Миланка Панић, произвођач дувана из Богатића, један од пионира ове врсте наводњавања код нас.