Мистерија просвете

Пажљивији посматрач активности уочи последњих избора могао је уочити повећано интересовање странака за просвету. Изгледало је да су странке прихватиле критику да до сада овом ресору нису поклањале пуну пажњу па су сада истакле да су посебно заинтересоване за просвету, поред пољопривреде и енергетике. Ово су свакако истицале ДС, НДС и СПС. Међутим, осим ове начелне заинтересованости ниједна од ових странака није се даље бавила овом темом. У кампањи нисмо упознали никога ко би у име ових странака изложио идеје у вези са будућношћу просвете. Ни од кога нисмо чули програм нити било какав план.

Данас, месец дана после избора, стање није пуно боље. Водећа странка још се није одлучила да ли ће водити просвету, или ће је дати некој нестраначкој личности, или ће је оставити социјалистима, како је било и у прошлој влади. Мистерија је краткотрајно разбијена вешћу да би овај ресор могла водити Тинде Ковач Церовић која је била један од креатора успешних реформи у периоду после 5. октобра, али је ова вест демантована. Овај ангажман би сигурно био користан, мада би га пратили и проблеми током усаглашавања програма на линији нестраначка личност – странке на власти. Додатни проблем било би и то што у уређеном систему није довољно да на месту министра имате квалитетну личност, већ је потребно и да та личност има сагласност друштва за програм који намерава да спроведе, што се добија учешћем у политичком животу и излагањем идеја у јавности. Свега тога у протеклом периоду није било.

Мистерија је свакако и то шта би министарство просвете уопште требало да ради. Колико се сећам, ангажман претходног министра сводио се на то да увери грађане да се проблеми који су пратили претходног министра (проваљивање тестова за матуру) неће поновити. Министарство је за ову годину припремило и план промењеног завршног испита у основној школи, који ће по први пут укључивати задатке који нису били у збиркама. И овај нови начин утврђивања стеченог знања бременит је могућим проблемима, међутим не види се да се неко њима бави на начин који би откривао методу којом ће се министрство користити у решавању тих проблема.

Министар понекад додаје и нешто своје просветне филозофије истичући како се залаже за постепене промене и функционалније и примењљивије садржаје у школи. Сигурно се већ 30 година понавља мантра о томе да децу не треба оптерећивати гомилом чињеница, него да их треба научити да мисле и примењују стечена знања, али се не види да се са тим одмакло. Чак се чини да се овај проблем заоштрава, па сама чињеница да једнако понављамо како нам деца уче механички и за оцену показује да, иако знамо шта би требало да је циљ школе, нисмо открили и средства да тај циљ постигнемо.

Ни досадашњи реформатори школства нису били у прилици да се више позавабе широм сликом школства и питањем које промене су пожељне. Сви знају да кажу да школство треба да више буде повезано с потребама тржишта рада, међутим, проблеми школе повезани су с проблемима самог друштва. А друштво је већ одавно волунтаристичко и произвољно, разбијено у супротстављене и непомирљиве ,,системе”. Ово није атмосфера која погодује просвети уопште и будући министар требало би о томе нешто да зна.

Ако би у једној реченици могло да се скицира решење, просвети је заиста потребна реформа и то реформа у правцу смањења произвољности, што би се најбоље постигло екстерним тестовима знања. Требало би неко други, осим наставника који им предају, да процењује колико су ученици добили знања и да у односу на резултате тестова подешава читав систем, награђује добре професоре и утиче на лоше. За ову реформу треба и способности и времена, али би она временом почела да даје резулате и омогућила би просвети да игра улогу покретача свеукупних капацитета друштва.

То би могао бити план уколико се мистерија просвете позитивно реши. Мора се признати да сада ништа не указује да ће тако и бити. Сва је прилика да ће се на просвету, уместо као на сегмент друштва коме треба посветити највећу пажњу, гледати као на ,,паразита” којег се треба решити. Једна дневна новина већ је наговестила начин на који би просветари могли бити третирани у ,,реформама” које следе. Наслов гласи: ,,Просветари хоће грчки сценарио”. Не само да су паразити, него су и безобзирни паразити који гладају само себе.

Ако се ова најава обистини, мистерија ће још једном прећи у апсурд.

Уредник сајта Dvogled