Пљуште претње око Украјине

Посета америчког председника Џозефа Бајдена Кијеву, према свему судећи, нимало није утицала да се смири ни ратоборна реторика око Украјине нити сама украјинска криза. Напротив, само неколико сати од одласка Бајдена из Кијева, вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов објавио је да се наставља „антитерористичка” операција на истоку земље, која је била прекинута пре Ускрса, између осталог, и на основу договора шефова дипломатије Украјине, Русије, САД и ЕУ, постигнутог 17. априла у Женеви.

Турчинов је рекао да су проруски сепаратисти прешли „црвену линију” пошто су нађене два мртве особе, од којих је једна Владимир Рибак, локални одборник странке „Отаџбина” бивше премијерке Јулије Тимошенко. Служба безбедности Украјине оптужила је јуче „грађанина Русије и потпуковника Главне обавештајне управе (ГРУ) Русије” за умешаност у убиство Рибака, пренеле су украјинске и руске агенције.

Први потпредседник украјинске владе који је задужен за безбедносна питања Виталиј Јарема рекао је јуче новинарима да нове акције још нису почеле, али да ће „у блиској будућности бити предузете одговарајуће мере и видећете резултате”, пренео је Ројтерс.

На жесток одговор Москве није се дуго чекало, будући да је руски шеф дипломатије Сергеј Лавров за телевизију Раша тудеј, рекао да ће Русија одговорити ако њени интереси буду угрожени у Украјини, „исто као што је урадила у Грузији 2008. године”. Русија је 2008. признала независност две грузијске области – Јужне Осетије и Абхазије – након кратког рата између Русије и Грузије, који је почео тако што је најпре званични Тбилиси покренуо војну офанзиву да поврати власт у ове две сепаратистички настројене области са већински руским становништвом, након чега је руска армија ушла у Грузију и у потпуности потиснула грузијске трупе.

„Ако наши интереси, наши легитимни интереси, и интереси Руса буду директно угрожени, као што су, на пример, били угрожени у Јужној Осетији, не видим други начин да се одговори уз поштовање међународног права”, рекао је Лавров, оптужујући САД да стоје иза акција актуелних власти у Кијеву. „Они су објавили прекид оног што они називају антитерористичком операцијом, али сада када је Џо Бајден дошао у Кијев кажу да ће та операција поново ући у активну фазу.”

Руски министар спољних послова је указао и да је „антитерористичка операција” првобитно почела одмах после доласка шефа америчке Централна обавештајне агенција (ЦИА) Џона Бренона у Кијев.

„Немам разлога да не верујем да Американци управљају овим спектаклом на све директнији начин”, додао је Лавров и додао да, према његовом мишљењу, украјинске власти не испуњавају обавезе преузете на састанку у Женеви. „Ништа од оног што је договорено у Женеви и што је требало да власти у Кијеву почну да спроводе није урађено.”

Међутим, у претњама јуче није заостајао ни Бајден, који је у телефонском разговору са Лавровом поново запретио Русији санкцијама ако договор из Женеве не почне да се спроводи. Он је изразио „дубоку забринутост” зато што Москва, како је рекао, није предузела довољно мера у циљу смиривања ситуације у Украјини.

САД и ЕУ су већ увеле санкције високим руским званичницима и бившим украјинским функционерима, а сада Вашингтон прети да ће санкције бити проширене на читаве секторе руске економије.

Европска унија је, међутим, знатно опрезнија у обраћању Русији па је тако јуче Мајкл Ман, портпарол шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, позвао Москву да употреби свој утицај како би обезбедила моментални престанак отмица и убистава на истоку Украјине.

Шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је јуче истакао да се Немачка и Француска залажу за дипломатско решење украјинске кризе и спровођење договора из Женеве и оценио да би свака даља ескалација стања отежала решење сукоба.

„Сат откуцава”, упозорио је Штајнмајер у Берлину пред заједнички пут са француским шефом дипломатије Лораном Фабијусом у Тунис, Молдавију и Грузију. „Усред кризе у Украјини, путујемо у Молдавију и Грузију, како бисмо се на лицу места упознали са ситуацијом. Дубоко узнемирење, са којим наши источни партнери посматрају ситуацију у за њих суседној Украјини, схватамо озбиљно.”

И аустријски канцелар Вернер Фајман позвао је на смиривање сукоба, истичући да би додатне санкције против Русије разбуктале тензије између Москве и Кијева

„Суштински бих подржао оно што је немачки министар спољних послова Штајнмајер поново јавно ставио до знања: да сукоб између Русије и Украјине не би требало разбуктати додатним санкцијама, већ напротив, да је деескалација оно што је потребно”, рекао је Фајман, а пренео Ројтерс. „То подржавам 100 одсто.”

Иванов: Украјина је „буре барута које ће да експлодира”

Москва – Бивши шеф руске дипломатије Игор Иванов оценио је да Вашингтон користи Украјину као „пиона у својој великој геополитичкој игри”, упозоривши да је та земља „буре барута које ће пре или касније да експлодира”, при чему ће „последице бити тешке, ако не и катастрофалне за све”, преноси Танјуг. У чланку који је објавио руски дневник „Росијска газета”, Иванов је написао да Вашингтону није стало до Украјине, већ до предности коју може да стекне за сопствене интересе из ове кризе.

Према његовој оцени, Америка жели да реши три задатка који се директно не тичу Украјине: да заустави Русију у консолидацији међународне позиције, да оживи дезоријентисани НАТО и Европљане приволи да буду великодушни за војна издвајања, као и да консолидује сопствену позицију на глобалном енергетском тржишту, које ће покушати да преобликује у складу са својим интересима.