Видимо се на Фарми

У току је кристијанизација јавног простора у Србији, која подразумева да се ренесансни сликар и песник са асфалта, као номад сељак из вечери у вече сели са телевизије на телевизију, уз паралелно освајање насловница таблоида. Откуд таква хистерична медијска тражња за ликом и делом Кристијана Голубовића, момка који је око половину свог узбудљивог и романескног живота провео у затвору. Што у Србији, што у расејању.    

Види се, међутим, да је Кристијан у последње време пуно напредовао. И он је тога свестан, па би да постане – прави напредњак. Али, то је, за сада, само његова политичка амбиција, коју ће, обећава, остварити тек када постане признати интелектуалац, сликар и песник.

Често тај елоквентни и забавни грмаљ, истетовиран као ходајућа боди-билдинг сликовница, који је још од малих ногу сањао да постане поштени криминалац патриотске оријентације, те је, по сопственом признању, обављао неке послиће за Службу у време деведесетих година – сада покушава да едукативно делује на српску младеж. Указује им на све странпутице живота једног десперадоса, позивајући их да уче, пишу поезију, сликају и подржавају власт.

Дакле, осим образовне мисије коју му додељују српски медији, те је тако постао нека врата транзиционог Невена, Кристијан се не либи да из све снаге ошине по опозицији. Тако је постао добронамерни и пожељни негативац који се снажно и бескомпромисно залаже за државни интервензионизам! Недавно је то и нагласио: „И прави криминалац жели чврсту државу, а не шушумиге.”   

Свакако да Кристијан, претворен у јагњешце, заслужује још једну шансу. Али иронија је да се за јаку државу залаже човек осуђен на 14 година због поседовања дроге. Истина је, такође, да је казна за покајника Кристијана несразмерно велика количини „белог” у пакетићу који је пронађен код њега. Он је, уосталом, на суђењу тврдио да је невин као цвет.

Шта се може још очекивати у земљи у којој је Кристијан био гледанији од каубојског дуела Човића и Вујошевића код Оље Бећковић? И, будимо опет поштени. У односу на поменуте великане, многим гледаоцима је Кристијан на Пинку одавао утисак интелектуалца, искрено опседнутог бригом за будућност Србије.

Популарнији од свих старлета заједно, он сада постаје идол тинејџера. Иван Ивановић се жали што му гледаност пада, чим Кристијан провири на неку другу телевизију. Па, што га не позове? Ако се буде мислио, биће касно. Како је Кристијану кренуло, можда постане и асистент социјалне педагогије?   

Јунак и једини преживели капиталац из некадашњег документарца о криминалу деведесетих година „Видимо се у читуљи”, ипак не мисли да одступи са медијског трона. Хоће на Фарму. Али, где ће Кристијан заиста бити слободнији? У ријалитију или у затвору?