Распуст са снегом – корист за ђаке и туризам

Ужице – Време је за промену школског календара, у корист здравља ђака и туризма. Да зимски распуст буде из два дела: први у време новогодишњих и божићних празника, а други током фебруара, у доба кад су услови за боравак на снегу најпогоднији.

То последњих месеци све гласније предлажу из појединих школа и туристичке привреде западне Србије, подручја које се по развијеном туризму деценијама препознаје. Ову иницијативу покренули су активи директора основних школа из Ужица и Чајетине, уз подршку школских одбора и савета родитеља и у сарадњи са златиборским туристичким делатницима.

Придружили су им се „Скијалишта Србије”, Удружење туристичких агенција „Јута”, Скијашки савез Србије, Пословно удружење хотелско-туристичке привреде Србије „Хорес” и други.

Тај предлог, упућен Министарству просвете, иницијатори су дебело образложили. Направљено је читаво истраживање о утицају боравка на снегу по здравље деце, о просечној висини снежног покривача у појединим периодима зиме на нашим најпосећенијим планинама, утицају реорганизације распуста на процес ђачког учења, модела школских календара у 35 европских држава, о ставовима просветних радника четири наша округа у вези са овим питањем.

Укратко, анализа стручњака Специјалне болнице „Чигота” на Златибору показала је да боравак деце на планинском ваздуху и активности на снегу, у време претеће епидемије гојазности младих, доводе до побољшања њиховог општег психофизичког стања и јачања имунитета.

Кад је реч о висини снега на Златибору и Копаонику у минулој деценији, подаци Хидрометеоролошког завода показују да је увек више снежног покривача у фебруару него у јануару, због чега се сада догађа да су школарци на распусту у периоду кад не могу да се скијају, те да планински ђаци-пешаци одмарају кад је мање снега, а газе кроз сметове у време наставних обавеза.

Анализе школског календара код нас и у Европи такође иду у прилог предложеној промени термина распуста, с чим се, истраживања показују, слаже и већина просветних радника из наших округа.

– На овај начин, једном системском мером, већем броју ученика основних и средњих школа у Србији било би омогућено да током зимског периода имају више времена које би посветили спорту, очувању и унапређењу сопственог здравља бавећи се активностима, било у местима где живе, било посетом нашим планинским зимским центрима. И ова промена календара, чији смо прецизан предлог сачинили, технички је изводљива: нема лоших последица по процес учења и ниво ученичких постигнућа. Предложено решење је најсличније организацији распуста која је у српским школама била присутна школске 2004/2005. и раније. Није новина и пракса ју је потврдила – напомиње Рафајло Јелисавчић, председник Актива директора основних школа у Ужицу.

И туризму би, наравно, ова промена и те како годила, јер шта вреди што су водећи зимски центри последњих година великим улагањима опремљени модерним жичарама и уређеним стазама ако нема довољно љубитеља скијања управо кад је највише снега. А подршку иницијативи дају и из ЈП „Скијалишта Србије”, чији директор Дејан Љевнаић за наш лист каже:

– Предлог за померање школског распуста је веома добар, јер се таква пракса земаља које од туризма убирају огромне приходе показала као веома успешна. Такав модел Србија би могла да преузме и да, поред финансијског разлога, битног за државу, поспеши жељу за спортом код омладине. „Скијалишта Србије” раде на афирмацији зимских спортова, покушавајући да повећају број не само професионалних, него и рекреативних скијаша и бордера. У прилог томе говори и омогућавање бесплатног скијања за основце и средњошколце, као и велика подршка ски-клубовима за организацију тренинга и такмичења.

Будући да је одлука о школском календару у надлежности министра просвете, просветно-туристичка делегација окупљена око овог предлога разговарала је недавно о томе с министром просвете проф. др Томиславом Јовановићем.

Он је, како су пренели медији, саслушао аргументе иницијативе, навео да се првенствено мора водити рачуна о безбедности и здрављу ученика, те о економској исплативости, па истакао потребу да се о овом предлогу изјасни стручна просветна јавност.