Даница Поповић: Кампањски модели раста

Откад је у Србији званично укинут социјализам, свако мало се јави прича о новом моделу раста. Пошто претходни није ваљао. А сваки следећи – био он ирски, корејски, сингапурски или марсовски – најпре би био обесмишљен, па тек онда пуштен у промет.

Тако је овде Милошевић заговарао социјализам шведског типа, а да нико није упитао – какав је то шведски модел без краља и капитализма?

Или – крене прича о кинеском моделу, како је то спас за Србију, а да се нико не упита какво је то чудо, кад тамо цела земља ради од јутра до мрака – и то за мале паре. Додуше, тачно је и то да је Кина управо на овај начин од последње забити постала трећа привредна сила света, али свеједно, то нимало не мења ствар. Исто такво „чудо” најпре смо видели у Јапану, затим у Јужној Кореји и међу „азијским тигровима”, сада и у Кини! Све је то исти модел раста, који се базира на великом извозу и малој домаћој потрошњи, дакле, на скромним зарадама и великом одрицању. Што се овде није примило. Чим смо дошли до слова „о” у речи одрицање, ствар је, наравно, заборављена.

Онда се у причу некако уплео ирски модел. Образовање, причали су, то је решење. Уз то, треба нам инфраструктура, а баш су Ирци (а и ми бисмо) да користимо приступне фондове Европске уније.

А нико да каже: „Хеј, људи, Ирска је прошла вероватно најсуровију неолибералну шок терапију, у којој је јавна потрошња смањена са 55 на 35 одсто домаћег производа, за мање од десет година.” У Ирској су замрзнули плате и у државном и у приватном сектору не би ли привукли стране инвеститоре и повећали запосленост. Што се и десило. Стопа незапослености пала је са 16 на 4,5 одсто. Инвеститори – похрлили. Бољи исход тешко би било и замислити.

И сада, ако за тренутак погледамо све те приче о тигровима и змајевима – келтским, азијским, свакаквим – видећемо да су све то приче о штедњи и одрицању, о спорорастућим зарадама и брзорастућим профитима. То је једини начин да зараде уопште расту, а да се истовремено број радних места повећава. Друго чудо економија још није измислила.

Даница Поповић