Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тотално прислушкивање

"Велики брат", бар онај амерички, више не сме бити тучен по ушима због прислушкивања туђих разговора, очи му неће засузити због прелиставања туђе електронске поште и архива  – и када то чини без судског налога.

Одлуком америчког Сената и Конгреса, донетом уочи минулог викенда, тамошње обавештајне службе стекле су законско право и покриће да без конкретне сумње, наравно и без одговарајуће дозволе суда, превентивно прислушкују све разговоре, надзиру све видове електронске комуникације, унутар и изван САД – од Вашингтона, преко Велингтона (на Новом Зеланду) до Волфсбурга (у Немачкој),  под плаштом глобалне борбе против терориста и тероризма – забележено је у коментару хамбуршког недељника "Цајт".

Немачки недељник није пропустио прилику да укаже да  "легализација" свеобухватног надзора комуникација предстоји и земљама Старог континента – у складу са препорукама Европске комисије. Истакнута је улога намењена Немачкој, као пиониру пројекта одбрамбеног надзора, коју би друге чланице ЕУ требало да следе.

Легализација постојеће праксе

Када је, најпре у Сенату, потом и у Конгресу, изгласана дозвола обавештајним службама САД, да у циљу ефикаснијег супротстављања тероризму надзиру све видове комуникација, широм света, аналитичари су установили да новина и није представљала иновацију. Од јесени 2001. године, после серије терористичких атентата широм САД, унутар америчких граница спроводи се такозвани активни надзор свих комуникација, без судског овлашћења. Са друге стране, проширење овлашћења на комуникације широм света, само је, у правном смислу, допунило амерички закон из 1978. године. Словом тадашњег регулатива нису били обухваћени савремени електронски медији – компјутери, електронска пошта, мобилни телефони...

Чему, дакле, халабука око легализације постојеће праксе? Досадашњи законски оквири у САД нису нудили стопостотну заштиту тајним службама пред законом. То потврђује случај америчке невладине организације АЦЛУ, посвећене заштити личних слобода.

Користећи формално-правни пропуст обавештајаца – од 2001. године наовамо, не само да су прислушкивали милионе америчких грађана ван оквира борбе против тероризма, већ су, супротно овлашћењима, одлагали све податке, било да је реч о тероризму, сузбијању криминала, или "стицању сазнања" о моралној, правној и политичкој подобности прислушкиваних – АЦЛУ је извојевао пред судом у Детроиту забрану прислушкивања без повода и судског налога. После одлуке Сената и Конгреса о проширењу овлашћења, апелациони суд у Синсинатију јуче је прогласио детроитску пресуду – неважећом.

Пионирска улога Немачке

Легализација свеобухватног надзора комуникација на Старом континенту могла би да баци у засенак амерички пример. Немачка годинама испитује ниво прихватљивости радикалних мера надзора.

После завођења низа мера у супротности са важећим уставом – од регистрације свих телефонских разговора и других видова, пре свега електронске комуникације, преко бележења кретања теретног саобраћаја, уз помоћ података из наплате путарине – министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле припрема закон о проширењу овлашћења прислушкивања до најинтимнијих сфера приватности. Убудуће би било дозвољено и снимање најинтимнијих тренутака брачних парова у спаваћим собама. Шојблеов компромисни предлог: "Требало би водити два протокола о прислушкивању – један за безбедносне службе, други за представнике суда." Судовима би био омогућен индиректни надзор прислушкивања, дата могућност да забране коришћење делова протокола.

Министров наум прихваћен је са мало симпатија у јавности. Да ли је Шојбле самовољно прекорачио лимит доброг укуса и уставно-правне одрживости предлога?

У западним медијима указује се на такозване пилотске пројекте "Базе (обавештајне) алијансе", у Паризу. Иза зидина Војне школе у француској престоници састају се високи функционери америчких и европских обавештајних служби да би размотрили мере које воде даљем напретку система опште безбедности.  Одговор на питање, зашто се управо Немачкој препушта улога пионира пројеката, које би друге чланице ЕУ требало да следе, препуштен је читаоцима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.