Хришћански аспект Ђурђевдана

Дипломатија је веомa важна када је реч о Унеску. Pотребно јe укључити у рад за номинације људе са великим искуством и то не само из једне струке, потребна је помоћ и Министарства културе и МИП-а да би се остварио резултат, сматра Душица Живковић помоћница некадашњег министра за културу Небојше Брадића, која је била утемељивач мреже нематеријалног културног наслеђа након потписивања Конвенције 2010. у Србији. Живковићева је била прва председница Националног комитета за НКН, чији је циљ био да се формира национална листа, инвентар и листа за ургентну заштиту нематеријалног наслеђа. С обзиром на искуство које има Душица Живковић за „Политику” на тему НКН каже:

–Ђурђевдан смо урадили као регионални предлог, после вишемесечног интензивног рада усаглашен је јединствени текст више земаља Србије, Турске, Молдавије, Румуније, Хрватске и Македоније. У свему су учествовале и Црна Гора, БиХ, Иран и Бугарска, али су на крају одустали. Настојало се да се заштити ђурђевдански обичај са оним што је заједничко у региону, али ми смо хтели да истакнемо и оно што је нама важно, а то је тај хришћански аспект Ђурђевдана. То нам је била идеја водиља. Слава, сложићемо се сви, представља национални културни идентитет у Србији и он је прва наша самостална национална номинација на Унесковој листи. Коло треба да прође проверу у Унеску процедурално, а онда очекујемо да ће наредне године бити усвојено и видећемо да ли је све добро урађено.

Ту се ипак не попуњава само формулар, него се ради све по циљевима и стратегији Конвенције Унеска, а потребне су и одређене вештине и искуство да би се видео резултат.

Крајем претпрошле године донесена је одлука да држава може само једну номинацију да има током календарске године. Ми смо били спремни својевремено да изађемо и са пет предлога, али нас је управо та одлука омела. И треба знати да увек држава стоји иза тих номинација.

Б.Лијескић