Јосиповић: У Јасеновцу се догодио геноцид

Према извештајима агенција

Загреб- Државни врх Хрватске јуче је у Јасеновцу оштро осудио усташки режим и поручио да геноцид и зло које се догодило у јасеновачком концентрационом логору никада не смеју бити заборављени.

На комеморацији у Спомен подручју Јасеновац, поводом 69. годишњице пробоја затвореника из концентрационог логора Јасеновац, председник Хрватске Иво Јосиповић рекао је да се у Јасеновцу догодио геноцид који се не сме заборавити и који никад неће престати да боли. „Јасеновац је једно од места која остају заувек у колективном сећању иако је створено с циљем да буде место заборава, стратишта”, нагласио је Јосиповић и оценио да су они који су Хрватску желели да створе на злочину, учинили зло хрватском народу.

Он је изразио жаљење што се такав злочин догодио у име хрватске државности. „Ту су људи били криви и мучени јер су били кривог светоназора и вере, јер нису следили прави, под наводницима светоназор”, рекао је Јосиповић и додао да је током Другог светског рата огромна већина хрватског народа била против такве идеологије и злочина. „Дугујемо сећање свакој појединачној жртви која је овде и другде страдала.¦Зло никада не сме да буде изговор за друго зло. Ово место мора да буде штит против зла”, нагласио је председник и упозорио да су „замети фашизма и других тоталитарних идеологија латентна претња”, посебно у великим економским кризама.

Премијер Зоран Милановић поручио је да Јасеновац место које подсећа на „зло у човеку у које не верујеш док се не догоди”. „Злочини су овде били не у име народа, јер ја припадам том народу, него државе (тзв. Независна Држава Хрватска) које нема у хрватском Уставу, никад је није било и никад је неће бити.Та држава није била независна, била је инструмент силе и репресије, али за мене није била Хрватска”, нагласио је Милановић и додао да се у тој држави проводио терор над мањинама пре него што је Немачка напала СССР. „Убице и злочинци одавно су мртви, а ако је неко жив, нека му је немирна старост. Међутим, они који данас шире симпатије према онима који су то чинили, буде у људима зло”, истакао је премијер и поручио да је модерна Хрватска , као чланица ЕУ и држава која промовише права мањина, гарант да се такво зло више не сме догодити.

Председник Сабора Јосип Леко нагласио је Јасеновац трајна опомена и упозорење. Он је упозорио да ни данашњи свет није потпуно лишен зла. „Још нису потпуно поражене идеје фашизма, а оне који их рециклирају осудила је историја”, нагласио је Леко.

Уз преживеле логораше и државни врх, комеморацији су присуствовали, представници дипломатског кора, црквених заједница, националних мањина и антифашистичких удружења.

Логор Јасеновац основан је у лето 1941. на месту предратне индустријске зоне недалеко од места Јасеновац, а деловао је до 22. маја 1945. године. Био је то логор смрти, радни и сабирни логор.

Заточеници јасеновачког логора били су Срби, Роми и Јевреји због своје етничке припадности, као и Хрвати, Словенци, Бошњаци (босанско-херцеговачки муслимани) и припадници других етничких група који су били противници усташке власти.

Према речима професора др Србољуба Живановића, Комисија за истину о Јасеновцу је као независно тело 2008. године утврдила да је у Јасеновцу страдало нешто више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.

Према непотпуним подацима, Комисија је саопштила да је у НДХ у логорима за децу, страдало 42.791 српско дете, 5.737 ромске и 3.710 јеврејске деце, узраста до 14 година.

Међутим, према хрватским изворима које преноси Хина, до сада се знају имена укупно 83.145 жртава концентрационих логора Јасеновац и Стара Градишка. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 деце.

Већина жртава јасеновачког логора убијена је вешањем или хладним оружјем. Будући да су заточеници исцрпљивани тешким радом и да је исхрана у логору била оскудна а хигијенски услови лоши, многи су заточеници умрли од глади и болести.

На дан пробоја, 22. априла 1945., у логору су била 1.073 логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а слободу је угледао само 91 логораш. Остали који су остали у логору су убијени и спаљени заједно с логорским објектима.

Истог дана почео је и пробој затвореника дела логора у месту Јасеновац, Кожаре, где је, од 167 затвореника, њих 11 преживело пробој.