Прелиставање новина уочи Великог рата

Ваљево – У старој ваљевској чаршији Тешњар минула три дана првомајских празника није било одмора за екипу документарно-играног филма, односно серије „Српска штампа од 1914. до 1915”. Серија се ради у продукцији и организацији РТС-а којом ова национална информативна кућа жели да обележи стогодишњицу Великог рата. Кадрови екстеријера али и сцена из предвиђене четири епизоде доснимавани су поред Београда и у граду на Колубари. Калдрмом старе чаршије хитали су штампарски радници, замишљени грађани док су неуморни колпортери, држећи у високо подигнутим рукама најновија издања „Политике”, „Правде” и других новина, нудили тазе информације из државе и белог света.

Шта је читаоцима и ондашњој јавности уочи Првог светског рата нудила српска штампа, како су се понашали њени новинари и уредници питали смо редитеља ове документарно-игране сторије Филипа Чоловића.

– Међу свим емисијама и филмовима којима ће се обележити век од Првог светског рата, ово је једина која ће то радити из визуре тадашње домаће штампе. Све новине из тог времена су сачуване и то је прилика да се подсетимо какав су оне имале однос према судбоносним, односно крупним историјским догађајима. Примера ради, убиство престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву већина новина дочекала је подругљивим тоном. Аустријски ултиматум Србији, после тога, многе новине коментарисале су уз дозу хумора и цинизма једино што „Политика” и „Правда” имају о свему озбиљнији приступ, схватајући да је враг однео шалу. Практично, тек с првим жртвама српска штампа се у ходу престројила и темељно пратила једногодишња дешавања тог времена јер су са окупацијом Србије 1915. године новине престале да излазе – објашњава редитељ Чоловић, уз подсећање да је тада у Србији излазио велики број новина и сатиричних часописа у чијем фокусу су, ипак, били бисери и детаљи из свакодневног живота грађана.

И у то време било је простора и за такозвану жуту штампу која је налазила теме и догађаје на двору и око њега као и у врло живахној, а неретко и луцидној београдској вароши.

Ова документарно-играна филмска сторија, која се састоји од четири једносатне епизоде: „Штампа бруји”, „Штампа грми”, „Штампа слави” и „Штампа гасне”, по сценарију Александра Гаталице и у режији Филипа Чоловића, почеће да се приказује средином јуна ове године. У серији која дочарава атмосферу тадашњих новинских редакција, прегрејаних штампарија и забринутих грађана играју Бојан Жировић, Иван Бекјарев, Ирфан Менсур, Андреј Шепетковски, Милош Ђорђевић, Данијел Сич, Небојша Милановић, Игор Ђорђевић, Мики Крстовић, Милан Цаци Михаиловић, Срђан Јовановић, Лепомир Ивковић и Драган Вучелић. Лист „Политику”, незванично, представљао је колпортер Јован Лукић, ученик четвртог разреда Основне школе „Десанка Максимовић” из Ваљева. Током снимања, казао је, схватио је да су то биле у оно време најзначајније новине због чега их је увек држао у високо подигнутој руци а и име „Политика” лако је и течно изговарао. Занимљив је и детаљ да је на крају снимања, односно прелиставања српске штампе у Ваљеву, у једном моменту почело да сева и грми. Очекивано невреме, ипак, отишло је на другу страну. Штампа је остала да грми, бруји, слави.