Дечја храна је преслана

Дечја храна је преслана, утврдили су британски научници који поручују да деца уносе превише соли, понајвише у хлебу и другим прерађеним житарицама попут пахуљица. Деца би требало да уносе мање од кафене кашичице соли дневно, али 70 одсто од 340 британске деце обухваћене истраживањем уносило је више од тога.

Трећину соли деца уносе хлебом и пахуљицама, петину месом, а десетину млечним производима, пренео је Танјуг.

Истраживање је показало да упркос напорима британских здравствених власти да се смањи унос соли у храни, препоручену горњу границу уноса соли највише „пробијају” деца стара од пет или шест година (горња граница је три грама соли дневно) и деца узраста од 13 до 17 година (горња граница је шест грама соли дневно).

Једино су деца стара осам или девет година уносила мање од највише преручене количине соли за тај узраст, која износи пет грама дневно.

Истраживање је показало и да дечаци уносе више соли од девојчица.

Иначе, со унесена храном по правилу није резултат сољења за столом него фабрички сољених прехрамбених производа.

Вођа истраживања Грејам Макгрегор каже да ће родитељи тешко да смање унос соли код деце ако их и даље хране фабрички произведеном или ресторанском храном. Он додаје да произвођачи који тврде да смањују количину соли у храни, укључујући хлеб, морају више да делују у том погледу, јер повећани унос соли резултира повећаним ризиком за висок крвни притисак од младости, који може довести до болести срца и можданог удара.

Британско министарство здравља упозорава да људи просечно дневно уносе два грама соли више од препоручених максималних шест грама дневно.

Здравим животним навикама против преурањене смрти

Вашингтон – Истраживање спроведено у Америци сугерише да би се до 40 одсто прераних смрти могло спречити усвајањем здравих животних навика. Према подацима стручњака из Центара за контролу и превенцију болести, годишње се у САД бележи око 900.000 преурањених смрти од пет водећих узрока, међу којима су болести срца, рака, хроничних респираторних болести, можданог удара и ненамерних повреда.

Око 34 одсто преурањених смрти се односи на болести срца које је могуће спречити променама животног стила, упозоравају научници. Уз то, њихови подаци сугеришу да је здравим животним навикама могуће спречити и 21 одсто преурањених смрти проузрокованим раком, 33 одсто проузрокованим хроничним респираторним болестима, 33 одсто можданим ударом и 39 одсто проузрокованим ненамерним повредама.

Међу најважније промене стручњаци убрајају престанак пушења, усвајање здравог начина исхране, контролу тежине и редовно вежбање. Танјуг