Dečja hrana je preslana

Dečja hrana je preslana, utvrdili su britanski naučnici koji poručuju da deca unose previše soli, ponajviše u hlebu i drugim prerađenim žitaricama poput pahuljica. Deca bi trebalo da unose manje od kafene kašičice soli dnevno, ali 70 odsto od 340 britanske dece obuhvaćene istraživanjem unosilo je više od toga.

Trećinu soli deca unose hlebom i pahuljicama, petinu mesom, a desetinu mlečnim proizvodima, preneo je Tanjug.

Istraživanje je pokazalo da uprkos naporima britanskih zdravstvenih vlasti da se smanji unos soli u hrani, preporučenu gornju granicu unosa soli najviše „probijaju” deca stara od pet ili šest godina (gornja granica je tri grama soli dnevno) i deca uzrasta od 13 do 17 godina (gornja granica je šest grama soli dnevno).

Jedino su deca stara osam ili devet godina unosila manje od najviše preručene količine soli za taj uzrast, koja iznosi pet grama dnevno.

Istraživanje je pokazalo i da dečaci unose više soli od devojčica.

Inače, so unesena hranom po pravilu nije rezultat soljenja za stolom nego fabrički soljenih prehrambenih proizvoda.

Vođa istraživanja Grejam Makgregor kaže da će roditelji teško da smanje unos soli kod dece ako ih i dalje hrane fabrički proizvedenom ili restoranskom hranom. On dodaje da proizvođači koji tvrde da smanjuju količinu soli u hrani, uključujući hleb, moraju više da deluju u tom pogledu, jer povećani unos soli rezultira povećanim rizikom za visok krvni pritisak od mladosti, koji može dovesti do bolesti srca i moždanog udara.

Britansko ministarstvo zdravlja upozorava da ljudi prosečno dnevno unose dva grama soli više od preporučenih maksimalnih šest grama dnevno.

Zdravim životnim navikama protiv preuranjene smrti

Vašington – Istraživanje sprovedeno u Americi sugeriše da bi se do 40 odsto preranih smrti moglo sprečiti usvajanjem zdravih životnih navika. Prema podacima stručnjaka iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, godišnje se u SAD beleži oko 900.000 preuranjenih smrti od pet vodećih uzroka, među kojima su bolesti srca, raka, hroničnih respiratornih bolesti, moždanog udara i nenamernih povreda.

Oko 34 odsto preuranjenih smrti se odnosi na bolesti srca koje je moguće sprečiti promenama životnog stila, upozoravaju naučnici. Uz to, njihovi podaci sugerišu da je zdravim životnim navikama moguće sprečiti i 21 odsto preuranjenih smrti prouzrokovanim rakom, 33 odsto prouzrokovanim hroničnim respiratornim bolestima, 33 odsto moždanim udarom i 39 odsto prouzrokovanim nenamernim povredama.

Među najvažnije promene stručnjaci ubrajaju prestanak pušenja, usvajanje zdravog načina ishrane, kontrolu težine i redovno vežbanje. Tanjug