Козји харем из Јабланице

Јабланица на Златибору – Лепотом мами удаљено село Јабланица у недрима Златибора, свe у пропланцима, столетним боровима и бистрим изворима, па се све више туризму oкреће. Однедавно Јабланичани имају јединствене маскоте: магарца Татомира и јарца Тихомира. Од њих је туристички двојац направио њихов газда Драгиша Словић, звани Техер, овдашњи ветеринар.

О Техеру смо некад писали: необичан је он сеоски ветеринар, не лечи само животиње него и људе. Кад се крава тели или осемењава, коњ разболи и какво друго живинче занемогне, Техер зачас стиже и помаже. Али и кад се чељаде у овим удаљеним брдима, особито у снежним данима, на болест пожали, нађе се он при руци за лакше интервенције: да „удари” инјекцију, заустави крварење, стерилише рану. И тако већ 35 година ветеринарски техничар Драгиша лечи по Јабланици, Стублу, Рибници и другде с оне стране Торника. С тим што је, вели, лакше лечити људе него животиње, јер оне не знају да објасне шта их мучи.

А како се и ова села, по угледу на центар планине, ка туризму отварају, тако се и Техер позабавио туристима. Уредио у свом домаћинству у центру Јабланице неколико етно-брвнара и вајата, малу воденицу, водоскок, поточић пливају у коме патке. Све је то недавно, током васкршњих празника, отворио за госте. Долазили му туристи из Русије, који су тих дана боравили на Златибору: лепо се код Техера гостили, да играју наша народна кола учили, камен с рамена бацали, па и јабланичке маскоте, магарца Татомира и јарца Тихомира, упознали. У квизу погађања јарчеве тежине победник је добио буренце ракије.

– Татомир и Тихомир, две живуљке добре нарави, толико су руским туристима били занимљиви да су тражили да их потом доведем и у Мокру Гору, кад су Руси обилазили Дрвенград. Шта ћу, ставио сам их у приколицу, закачио је за ауто и тамо одвезао. Јахали су магарца, а он се није противио – прича Техер који је овај дует већ представио на дочеку Српске нове године код јабланичке цркве брвнаре и на Краљевом тргу на Златибору.

Магарцу Татомиру, којим Драгиша ортачки газдује са рођаком Миланом, десета је година, а јарац Тихомир има само две. Обоје су, верује власник, благословени. – Једном се магарац разболео од тешке болести тетануса. Лечио сам га инјекцијама и антибиотицима, пружио му све са своје стране, па на крају рекао: сад једино може Бог да ти помогне. Седам дана био Татомир непомичан, а осми дан, као чудо, одједном стао на ноге и кренуо. Рекох, отписани се вратио. Сад је здрав, миран и нараван, с малом децом се игра – описује Техер.

И јарац има необичну судбину. – Тихомира сам добио на поклон од братства оближњег манастира Дубрава, где сам породио његову мајку козу, и то царским резом. Три јарића је она тада донела на свет, две му сестрице и њега. С њим је било повуци-потегни, па је монахиња Марија рекла: ако преживи, биће твој. И било је тако, кад је ојачао, довео сам га у Јабланицу. Овде се лепо снашао, читав харем коза парио, педесетак потомака има. Мудар је, на километар ме препознаје, кад му из руке дајем шећер, он скочи поврх моје главе. Децу воли, а овим великим роговима никад никог не удара. И Тихомир и Татомир добро једу: јарац сено, зоб, кукуруз, брсти лишће, а магарац траву, зоб – казује њихов газда.

Техер их каткад оседла, а он народно одело обуче, па крену у центар Златибора. На Краљевом тргу туристи се радо фотографишу с њима, а и туристичка организација их представља као атракцију кад су некаква дешавања. – У последње време, откад смо се прочули, имамо много позива и од власника циркуса, представника туристичких агенција, са телевизија. Добро нам је, Тихомир и Татомир зараде више него што потроше: увек буде њима за храну, а мени за пиво. И довољно је – вели јабланички ветеринар.