Крај скупог експеримента

Крагујевац – После двапут одлаганог "гашења", држава је одлучила да коначно престане са финансирањем "Заставиног" Завода за запошљавање и образовање (ЗЗО). Уколико се нешто не догоди 14. августа, када би требало да буде одржан састанак радничких лидера и министра за економију Млађана Динкића, ЗЗО ће 31. августа 2007. "отићи у историју". Влада је одлуку донела једногласно, а представници синдиката и пословодство "Заставе", потписници трипартитног споразума о оснивању ЗЗО, тврде да нису консултовани.

О социјалном пакету мера владе, која је радницима понудила стимулативне отпремнине, ових дана се изјашњава око 4.400 људи. Толико их је остало на ЗЗО, од укупно 9.500 радника који су средином 2001. одбили тада понуђене отпремнине и одлучили да постану део својеврсног експеримента државе која је, ради очувања социјалног мира, основала фирму у којој ће "запослени" примати плате за седење код куће.

У протеклих шест година држава је за ту намену обезбедила око 80 милиона евра. Ако се има у виду да није реч ни о каквим донацијама неке алтруистичке невладине организације већ о буџетским средствима, то значи да је сваки грађанин Србије, од Суботице до Врања, из сопственог џепа нешто "приложио" на име нерада радника крагујевачке "Заставе".

Мало ко је од њих "зарезивао" ту чињеницу. Сматрали су да је држава крива што су проглашени технолошким вишком и остали без посла, те да им зато та иста држава мора обезбедити плате. А, примали су, у просеку, око 8.000 сваког месеца, не рачунајући да је свако од њих добијао још толико на име социјалног, пензионог и здравственог осигурања.

Додуше, каква им је била алтернатива!? У граду пропале металске индустрије, у коме се на списку Националне службе за запошљавање налази више од 25.000 људи, за времешне "Заставине" браваре, вариоце и металостругаре, од којих су многи закорачили у шесту деценију живота, није било места. Иако су многи од њих прошли програме преквалификације и дообуке, према подацима са ЗЗО посао је у другим фирмама нашло свега 800 радника.

Измучени изневереним обећањима да ће се вратити у "Заставу" када фабрика "стане на ноге", преостали радници са ЗЗО сада кажу како им је свеједно шта ће се догодити. Сматрају да нема велике разлике између 4.500 евра, колико им припада по Закону о раду ако одбију да потпишу, и 5.500 евра, колико ће добити ако прихвате предлог владе. С тим новцем, како веле, не може ништа да се уради, осим, што рече један од њих, да се на време обезбеди "гробно место, мртвачки сандук и ново одело".

Тврдећи да је споразумом из 2001. сваком гарантовано радно место после укидања ЗЗО, синдикални лидери кажу да ће, уколико се предлози владе не промене и не побољшају, покренути протесте. Ако до тога дође, државни пројекат очувања социјалног мира у Крагујевцу "пашће у воду".

Тако се и дошло до питања које се овде све чешће поставља: није ли се 80 милиона евра могло паметније потрошити? Ако се узме у обзир да је за запошљавање једног "обичног мајстора" потребно издвојити око 5.000 евра, онда је јасно да се новцем датим за нерад могло обезбедити 16.000 нових радних места.