Дан Европе

„Европа није била формирана, имали смо рат”, поручио је 9. маја 1950. године француски министар спољних послова Робер Шуман у декларацији која је поставила основе Европској унији.

Европа је у том тренутку била суочена са претњама од избијања трећег светског рата након кризе у Берлину, која је означила прво велико одмеравање снага на међународној сцени између Сједињених Америчких Држава и Совјетског Савеза у новој ери хладног рата која је наступила.

Шуман је предложио да се стратешки важна француска и немачка производња угља и челика стави под заједничку контролу, као „прва конкретна основа једне европске федерације, која је неопходна за одржавање мира”.

Идеја о уједињеној Европи јавила се као противтежа блоковској подели и као брана од новог рата. Шуманова декларација визионарски предвиђа да „Европа неће настати одједном, нити у оквиру јединствене, свеобухватне структуре”, већ да ће „бити стварана путем конкретних резултата, којима се у првом реду постиже солидарност на делу”.

Шездесет и четири године касније, антагонизми између две бивше хладноратовске силе поново одређују линију која дели запад од истока Европе.

Нестале су идеолошке поделе, али не и борба за утицај у овом делу света. Упркос слабостима политике Европске уније, која није у стању да говори јединственим гласом, криза у Украјини поново показује значај мирољубиве визије из које је настала заједница европских народа.

Иако се Вашингтон труди да покаже како уз себе има лидере ЕУ, европска јавност никада није изражавала снажнији отпор према америчком уплитању и ратничкој реторици НАТО-а.

Ако Путина сматрају ауторитарним, Европљани више не верују у супериорност америчке демократије, чији су кредибилитет урушили ратови вођени у последње две деценије.

Ово расположење све више одражавају ставови лидера ЕУ, који не желе нови Берлински зид. Европљани и Руси знају да је сарадња њихов витални интерес.

Док су ратни хушкачи у Вашингтону спремни да се боре до последњег Украјинца, Париз и Берлин као да схватају да је једино решење дијалог с Москвом.

Зато су Путину понудили гаранције да ће у новом уставу Украјине бити заштићени интереси становника руског говорног подручја у овој земљи и да ће НАТО остати ван њених граница. Путин је зато позвао присталице федерализације на истоку Украјине да одложе референдум о већој аутономији.

Уместо да доведе до прекида веза између Русије и ЕУ, украјинска криза могла би да оснажи осовину Париз–Берлин–Москва.

У томе је кључ за заустављање сукоба у Украјини и био би то наговештај слабљења америчког утицаја у овом делу света.