Кинеско освајање Африке

„Захваљујемо Кини, САД, Великој Британији и Француској на понуђеној помоћи да ослободимо киднаповане ученице. Та отмица за Нигерију представља прекретницу у борби против тероризма, у тренутку када је наша земља са 170 милиона становника постала најјача афричка економија, са далекосежним привредним, политичким и дипломатским амбицијама”, изјавио је председник Нигерије Гудлак Џонатан у среду увече на отварању Светског економског форума за Африку, који се уз присуство 13 шефова држава и преко 1.300 учесника од 7. до 9. маја први пут одржава у западној Африци.

Редослед држава којима је Џонатан унапред исказао захвалност за помоћ у будућој међународној безбедњачкој операцији против Боко харама, једне од најмилитантнијих исламистичких организација у том делу света, био је више од знака учтивости према главном госту овогодишњег „Давоса за Африку”.

Наиме, после Џонатана у престоничком хотелу „Хилтон” у Абуџи, за говорницу скупа који обезбеђује 6.000 полицајаца, иступио је кинески премијер Ли Кећенг који је сместа најавио да ће Пекинг до 2020. године више од половине развојне помоћи спољном свету усмерити Африци.

„Кина подршку Африци неће условљавати никаквим политичким захтевима. Пекинг се неће мешати у унутрашње ствари Африке, поштоваће суверенитет држава и неће постављати немогуће циљеве у остварењу своје намере да са Црним континентом до 2020. године оствари трговинску размену од 400 милијарди долара”, истакао је Ли, на форуму чија је иначе главна тема „Инклузивни привредни раст, стварање нових радних места”.

Пакет кинеских понуда Африци, који је Ли отворио претходним боравком у Адис Абеби (на почетку седмодневне турнеје по Етиопији, Кенији, Нигерији и Анголи), овог пута је разноврснији него иначе.

У досадашњим многобројним обиласцима Африке од почетка миленијума кинески лидери углавном су нудили пројекте у области инфраструктуре, индустрије, рударства, пољопривреде... Ли је овог пута међу понудама, истина на последњем месту, најавио врло тесну сарадњу у области борбе против тероризма.

 „Кина и Африка се суочавају са многим сличним темама, наше економије су комплементарне и постоји озбиљан интерес да обезбедимо да се сарадња неометано настави и унапреди”, истакао је Ли.

Безбедоносне претње са којима се данас суочава Нигерија и најновија понуда Пекинга да у потрази за отетим девојкама пошаље војне стручњаке и стави на располагање информације кинеских сателита, значе да водећи афрички извозник нафте и течног гаса, земља са највећим домаћим тржиштем телекомуникација у Африци и нуклеарним амбицијама, има нову могућност да бира стратешког партнера и на армијском безбедносном плану.

Кинеска понуда војне сарадње у борби против тероризма у Гвинејском заливу истовремено није ограничена само на Нигерију. У разговорима са лидерима Бенина и Тога Ли је изашао са сличном понудом. Водећи купац афричке нафте из Гвинејског залива, Кина је свесна да пиратске отмице у том делу Атлантика постају све чешће и насилније.

Новим предлогом кинеског премијера Абуџи, западне војне силе које су већ и без позива Абуџе понудиле сарадњу Нигерији у бици против радикалног ислама на североистоку земље, суочавају се са ситуацијом већ виђеном на другом крају Африке – на западном ободу Индијског океана.

Наиме, када су сомалски пирати 2007. године отворили сезону отмица прекоокеанских бродова и танкера који су из Азије, недалеко од урушене Сомалије, прилазили Аденском заливу, западна армада је у први мах једина истурила ратно бродовље око рога Африке. Кини, Индији, Јапану, Ирану, Малезији, било је потребно неколико година да се снађу и прикључе своје армаде потери против сомалских пирата. Напади сомалских пирата од прошлог пролећа готово су престали, али међународна армада, међу њима и ЕУ мисија Аталанта, најављује останак у тим водама „до даљег”.

Ескалација дејстава радикалних исламских организација широм Сахаре и Сахела до јуче је била тема активног ангажмана углавном западних војних сила.

Понуда Лија да Нигерији и низу западноафричких држава стави на располагање кинеске војне експертизе уноси нови елеменат у будући безбедносни мозаик Гвинејског залива – зоне извоза нафте далеко квалитетније од оне са Арабијског полуострва.

-------------------------------------------------------

Шта је Боко харам

Отмица скоро 300 ученица на североистоку Нигерије, серија спектакуларних бомбашких напада у Абуџи и узастопни масакри по варошима дуж сахарских граница најмногољудније афричке државепредстављају пролећни биланс милитантне исламистичке групе Боко харам. Ова група, основана 2002. у граду Мајдугури, данас броји више од 2.000 одлично наоружаних и војнодиверзантски обучених чланова, при чему није познато ко финансира њихов рад.

На локалном хауса језику, „Боко харам” буквално значи „западњачко образовање је грех”. Радикализована 2009. након велике војне офанзиве државне војске када је преко 800 њених припадника убијено (међу њима и харизматични вођа Мухамед Јусуф), организација Боко харам је тада објавила џихад Нигерији.

„Боко харам медији неверника погрешно описују као противника западњачког образовања. Наша борба је велика исламска револуција у Нигерији. Ми смо радикални противник западне цивилизације. Покрећемо свети рат за оснивање исламског калифата од Сахаре до атлантске обале. У борбу до истребљења противника, позивамо  Мухамедове следбенике широм света”, објавио је пре пет година Сани Умару, ондашњи лидер организације која данас делује на терену између североисточне Нигерије, северног Камеруна и Нигера.

У оружаним нападима Боко харама на препуне хришћанске цркве, бомбашким ударима на државне и међународне установе, полицијске постаје, аутобуске станице, школе и одстрелима мирољубивих муслимана – страдало је од 2002. више од 10.000 људи. Званична Абуџа завела је прошлог пролећа ванредно стање у три федералне јединице Нигерије у којима Боко харам најчешће дејствује и покренула војну офанзиву без до сада већих успеха. САД су прошлог новембра Боко харам ставиле на листу „међународних терористичких организација”.

На северу Нигерије делује иначе више радикалних исламистичких група, међу њима и Ансару, која се као фракција Боко харама издвојила 2012. и активно повезала са следбеницима Ал Каиде у Малију, Алжиру и Мауританији. Нигеријски безбедњачки извори упозоравају да на северу Нигерије делују најмање четири међународне криминалне организације која своја дејства подводе под име Боко харам.