Доброчинство дуже од једног века

Крагујевац – Поводом 110 година постојања, крагујевачко Коло српских сестара добило је монографију, чији су аутори педагог др Милутин Милутиновић и социолошкиња Лела Вујошевић из Центра за научноистраживачки рад САНУ при Универзитету у Крагујевцу. Њиховим прегнућем, на више од 300 страница испричана је, практично, историја српског народа прве половине 20 века, у којој је Коло, посебно у ратним и поратним годинама, имало значајну улогу, пре свега захваљујући многобројним хуманитарним акцијама у којима су учествовале чланице ове организације. Други део монографије односи се на године обнове Кола, које је после Другог светског рата, скрајнуто и занемарено од нове револуционарне власти, престало да постоји. 

Пожртвовање и свест чланица Кола да помоћ најугроженијима мора бити пружена без обзира на тежину околности постали су узор понашања утемељеног на најсветлијим хришћанским и националним вредностима. Те вредности чланице Кола су неговале из генерације у генерацију, дуже од једног века, остављајући сваком следећем нараштају жена да кроз хуманитарни и просветитељски рад шири љубав према свом народу.

Коло српских сестара је основано 28. августа 1903. године у Београду. Идејни творци су били Надежда Петровић, наша знаменита сликарка, и Делфа Иванић, наставница из Скопља. У уводном слову монографије – „Истинска елита”, проф. др Драган Недељковић каже:

„Обе су биле спремне да се за узвишене идеале жртвују. Надежда је пратила српску војску, као болничарка, у балканским и Првом светском рату. Неговале је тифусаре и од тифуса сама страдала... Делфа је, не једном, била хапшена, и од непријатеља и од домаћих идеолошких занесењака... И друге чланице Кола истицале су се као добровољне болничарке у ратовима 1912–1918. Узвишеним патриотизмом и сестринским залагањем, Коло је стекло велики национални углед који су генерације жена чувале и неговале.”

Шумадијско Коло српских сестара основано је само месец дана после Кола београдског, 27. септембра 1903. Прва председница била је Јелисавета Дукић. Данашњи Месни одбор Кола српских сестара у Крагујевцу баштини традицију те организације.

Угашено после Другог светског рата, крагујевачко Коло обновило је рад 1991, а прва председница је била др Радмила Ерски. Бисенија Симић је поставила темеље модерне организације, а актуелна председница је Љубица Жикић, професорка књижевности.

– Коло српских сестара увек је делило судбину свог народа. И у ослободилачким ратовима с почетка 20. века, и током сукоба на простору бивше Југославије, када смо помагали избеглицама из Хрватске, Босне, са Косова и Метохије. Чланице Кола увек је красила љубав према роду и онима који су у невољи. То је унутрашњи морални принцип. Заједнички дух је увек постојао, мада данас, када се наше друштво суочава са материјалном оскудицом, радимо у изузетно тешким околностима. Приложника и прилога је све мање, па апелујем на оне који имају да нам помогну. И кад је реч о хуманитарном раду, и кад је у питању неговање нашег писма и језика, које афирмишемо кроз многобројне културно-просветитељске активности – каже председница Жикић.

Крагујевачко Коло данас има педесетак активних чланица, а ученице и студенткиње формирале су Девојачко коло. У хуманитарном раду и културно-просветитељској мисији Кола, њихов допринос је велики.

Крагујевачко Коло ових дана прикупља помоћ за малишане из обданишта у Добротину на Космету, који ће добити нове књиге, гардеробу и играчке. Помоћ деци, посебно оној којој је потребно лечење у иностранству, спада у редовне активности Кола, чије се чланице, подједнако ревносно, брину и о старим и сиромашним суграђанима.

Крагујевачко Коло српских сестара, које има добру сарадњу са локалном управом, Епархијом шумадијском и Црвеним крстом, као и са другим удружењима сличног карактера, посебну пажњу посвећује организацији савремених хуманитарних балова. На тим вечерима прикупља се помоћ, али се и обнавља традиција, у којој су балови имали значајно место као скупови који су афирмисали лепо понашање и културу доброчинства.

Први бал је организован под покровитељством Драгице Николић, супруге председника Николића, међутим, на другом, недавно одржаном, изостала је очекивана помоћ приложника. Чланице крагујевачког Кола су образоване, вредне и скромне жене, са подједнаким пожртвовањем испуњавају своје породичне и професионалне обавезе, али наглашавају да је у хуманитарном и просветитељском раду подршка и њима потребна.