Неметали с југа будућност Србије
Ниш – Како и на који начин економија и привреда Србија могу најбрже и дугорочно из кризе? Ово питање постављено је више пута у ближој и даљој прошлости, али и претходних дана, у време формирања нове владе. Из тог разлога, у Нишу, највећем градском и индустријском центру, али и на подручју целог југа и југоистока државе, поново је иницирана прича о неисцрпном и по свему судећи највећем рудном богатству наше земље. У Регионалној привредној комори Слободан Милосављевић, секретар Одбора за хемију, фармацију, гумарску индустрију, руднике и индустрију неметала, за „Политику” је рекао:
– Наша комора за почетак јуна припрема велики скуп, с радним називом „Неметали – материјали будућности Србије”, на којем планирамо да представимо бројним истраживањима већ доказано огромно богатство које овај део наше земље има. Много тога се зна о овом богатству, али, нажалост, до сада ни делић није искоришћен, иако може да донесе процват не само овог дела наше земље, већ и целе Србије.
Деценијама уназад, истиче Милосављевић, научни радници из наше земље и иностранства указују на богатство које Србија има у неметалима. И поред тога, није се кренуло с мртве тачке:
– Још крајем шездесетих година, истраживања су непобитно потврдила постојања једне велике жице чистог и најфинијег калцита на Сувој планини. Разлози због којих експлоатација никада није почела нису познати, али зна се да није реч само о тој једној жици, већ и да је цела Сува планина у калциту, који се користи и у фармацеутској, гумарској и, посебно, у индустрији хартије. То је недавно рекао и познати експерт за неметале проф. др Синиша Милошевић, руководилац Института за технологију неметала ИДНМС. Држава Србија имала би само у првом нивоу прераде, у паковању и транспорту до индустријских постројења, зараду већу од пола милијарде евра годишње. Ако би се, уз обезбеђење праве и неопходне инфраструктуре, организовао и други ниво прераде за експлоатацију калцита, корист би се на годишњем нивоу мерила милијардама евра.
Слична је ситуација и са богатством Старе планине и других делова југоистока Србије, каже Слободан Милосављевић:
– Неисцрпне су резерве и непроцењиве вредности гранита на Старој планини. Иако је пре три деценије било покушаја експлоатације гранита на потесу између Књажевца и Пирота, због чега је узорак изузетно квалитетног камена с ове планине послат на експертизу у Италију, одакле су стигли резултати о врхунском квалитету гранита, после тога ништа није предузето. Као што се не користи ни велико богатство које Србија има у фосфору, недалеко од Босилеграда. Већ годинама, колико се зна, позната „Викторија група” тражи стратешког партнера, али даље се ништа не предузима. У најједноставнијем поступку микронизације фосфора, у овом делу наше земље може се добити фосфорно ђубриво, а даљом организованом прерадом – и фосфорна киселина. Инвестиције које нису јефтине и у које би вероватно било потребно уложити стотинак милиона евра могле би да донесу и до десет пута већу добит од прераде фосфора из околине Босилеграда – тврди Слободан Милосављевић.
На предстојећем скупу у Нишу, како се планира, Регионална привредна комора представиће и богатство Србије на њеном југу и југоистоку, попут базалта на Копаонику, зеолита у околини Врања или бентонита на Сврљишким планинама. То је велико природно богатство, каквог нигде у близини нема, али које се уопште не употребљава или се тек спорадично и мало користи.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


