Кад ако не сад

Није само власти потребна критика. Новинари воле да се жале на опадање утицаја, али су за обичног грађанина и те како моћни, отуђени и неприступачни.

Зато и постоје закони који штампу обавезују да објави оно што „друга страна” мисли.  

Светска банка није морала да се позива на Закон о јавном информисању да би „Политика” данас објавила помало бизарно писмо чиновника њене београдске централe који се ограђују од – наслова из „Политике”.

У писму признају да је све у нашем јучерашњем тексту под насловом „Раскинута веза болница са фармакомафијом” – тачно. Похваљују „Политику” што пише о томе како је држава, увођењем централизоване јавне набавке лекова, за само неколико месеци уштедела 32 милионаевра. Прихватају и да наслов даје редакција, али свеједно тврде да је „некоректно”да се кроз наслов „индиректно имплицирају квалификације”, које службеница Светске банке, с којом су новинарке „Политике” разговарале, није износила.

У чије су приватне џепове свих ових година одлазили милиони евра које је држава сада „уштедела”? Коме је било у интересу да се на тако криминално несавестан начин управља новцем пореских обвезника? Ко је крив? Посао је штампе да трага за одговорима на та питања. Нико није ни тврдио да се то решава на тендеру Светске банке. Од чега се онда ограђују њене бирократе у Београду?

Тешко новинарима у борби за слободу изражавања у Србији када у ту слободу овде мало ко искрено верује, а још мање је у свакодневном раду поштује.

Још бизарније било је саопштење којим је Српска напредна странка пре две недеље оптужила РТС да делује као полигон за прљаве нападе на Александра Вучића. Био је то чист аутогол: премијера је дезавуисао страначки службеник баш док је држао експозе у коме је објашњавао да је информисање у Србији слободно.

Сличну услугу премијеру је јуче учинио и директор „Новости” када је са уредничког места сменио Срђана Шкору, који је гостовао у јутарњем програму РТС-а оног дана када се Српска напредне странка безмерно расрдила на јавни сервис. Ни Сава ни Дунав не опраше власт, како год директор објашњавао разлоге смене.

То су оне ситуације у каквим је Оскар Вајлд говорио да ти прави пријатељи не забијају нож у леђа већ у прса. Александар Вучић је тускоро рекао да је информативна служба СНС-а „глупо изабрала дан” за саопштење, али, уз дужно поштовање премијера, мора се рећи да грешка није била само у тајмингу.

Светска банка је сто посто у праву када је режим набавке лекова у питању, али јој не приличи да се меша у редакцијски посао водећих српских новина.

Од Српске напредне странке у Србији деценијама није било моћније политичке силе. Али управо на врхунцу моћи странка мора да покаже и вишак спремности да прими критику, ма како јој се неправедном чинила. Да досегне врхунац слободоумља и широкогрудости.

Јер кад ће ако не сад?

------------------------------------------------------------------------------------

РЕАГОВАЊЕ СВЕТСКЕ БАНКЕ

„Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом”, 9. 5.

По­што­ва­ни,
Мо­лим вас да об­ја­ви­те сле­де­ћу ре­ак­ци­ју на ваш текст „Рас­ки­ну­та ве­за бол­ни­ца са фар­ма­ко­ма­фи­јом”: „Свет­ска бан­ка же­ли да се огра­ди од ква­ли­фи­ка­ци­је из на­сло­ва тек­ста. Ина­че сви на­во­ди у тек­сту су тач­но на­ве­де­ни. Зна­мо и при­хва­та­мо да је ис­кљу­чи­ва ин­ге­рен­ци­ја уред­ни­штва да опре­ми текст, али ка­ко пред­став­ни­ца Свет­ске бан­ке ни­је из­но­си­ла ни­ка­кве ква­ли­фи­ка­ци­је сма­тра­мо да је не­ко­рект­но да се кроз на­слов оне ин­ди­рект­но им­пли­ци­ра­ју Свет­ској бан­ци. Ми ина­че зду­шно по­др­жа­ва­мо на­по­ре ’По­ли­ти­ке’ да се ба­ви овом те­мом и да са њом упо­зна­је јав­ност с об­зи­ром на њен зна­чај за Ср­би­ју. И убу­ду­ће ће­мо ра­до са­ра­ђи­ва­ти са ва­шим но­ви­на­ри­ма по пи­та­њу ових и би­ло којих дру­гих те­ма.”