Снимак здравља нације

Од чега болујемо, колико радо идемо код лекара, колико дуго лежимо у болницама, од чега Срби највише болују, колико нас се дрогира, колико пије, а колико води рачуна о здравој храни, редовној шетњи, слободном времену... На ова и још хиљаду питања, захваљујући Истраживању здравља нације у Србији 2006. године, грађани Србије су најзад добили одговоре. На челу овог истраживања, које је Министарство здравља Републике Србије реализовало уз финансијску и стручну помоћ Светске банке, Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу, Канцеларија за Србију, и Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", била је доктор медицинских наука Јасмина Грозданов из Института за јавно здравље Србије.

У истраживању је анкетирано 6.156 домаћинстава, 14.522 одрасле особе старије од 20 година и 2.721 дете узраста од 7 до 19 година. Узорак је изабран тако да обезбеди статистички поуздану процену показатеља који указују на здравље популације, како на националном нивоу, тако и на нивоу шест географских области.

Колико су оваква истраживања добар начин да се сними здравље нације? У којој је земљи још спроведено слично?

Ова врста популационог истраживања је данас у највећем броју развијених земаља постала неизоставна допуна рутинским статистичким истраживањима, што је случај са земљама Европе или Канаде, али и са нашом земљом. У неразвијенијим земљама оваква и слична истраживања су једини начин да се добије увид о здравственом стању популације. Наша демографска и здравствена статистика нам обезбеђују податке о смртности, о оболевању становништва, раду и коришћењу здравствене службе, али нам не даје податке о понашањима повезаним са здрављем који би објаснили високе стопе оболевања и умирања од хроничних незаразних болести, о социјално-економским одредницама здравља, о коришћењу здравствене службе и трошковима за лечење.

Да ли се преко статистика добија права слика о стању здравља становништва или су то тек бројке и слова на папиру, које неће бити од велике користи у пракси?

Оваква истраживања здравља омогућавају да се обухвате сви становници и они који користе и они који не користе здравствену заштиту, и болесни и они који себе сматрају здравим, али чији стил живота, понашање и навике су такви да постају фактори ризика за настанак многих хроничних болести које они не препознају. Добијамо и увид у то колико наши становници стварно поступају по савету лекара, на пример колико редовно узимају одређену прописану терапију; да ли самостално, "на своју руку", узимају и које лекове; да ли и колико пуше дуван, конзумирају алкохол.  Резултати и анализе које ће уследити неће остати само мртво слово на папиру, као што нису остали ни најважнији резултати истраживања из 2000. године када је испитивање овог типа по истој методологији било први пут обављено. У периоду између 2000. и 2006. године је смањен број пушача, већи је проценат становника који је проверио масноће у крви, шећер или свој крвни притисак у дому здравља, већи проценат оних који узимају лек преко рецепта...

Шта је показало истраживање – од којих болести се у Србији највише оболева и умире ?

Водећи узроци смрти су кардиоваскуларне и цереброваскуларне, односно циркулаторне болести са 56,8 одсто и малигне болести са 18,5 процената. Наше становништво најчешће болује од повишеног крвног притиска, а то је не само болест сама по себи већ и један од најзначајнијих фактора ризика за настанак церебро и кардио васкуларних болести. Ово обољење има 23 процената становника. Још више забрињава висок проценат одраслих који имају повишен крвни притисак (хипертензију) и потенцијалну хипертензију (46,5 одсто). То су пацијенти који узимају терапију за лечење притиска и они којима је на мерењу установљен висок крвни притисак. Овде бележимо пораст у односу на 2000. годину.

Зашто наше становништво тако масовно оболева од високог крвног притиска? Постоји податак да смо по болести срца уз Русе на првом месту у Европи?

Висок крвни притисак код највећег дела популације настаје као одговор на наше лоше навике у исхрани богатој сољу, животињским мастима (чак на трећем месту по заступљености обољења су повишене масноће у крви – код 7,9 одсто становника), одсуству адекватне физичке активности, пушењу и да не заборавим да нагласим и социјално-економске услове који утичу на наше стање духа, односно ментално здравље.

Колико просечни грађанин брине о свом здрављу и какве стилове живота негује?

Ако је судити по смањењу учесталости пушења, по томе да је воће и поврће заступљеније у исхрани, да се масноће биљног порекла више користе за припремање хране, да се у слободно време баве интензивнијом физичком активношћу, да се само ради контроле здравља чешће обраћају здравственој служби, да становници са повишеним притиском редовније узимају лекове онда су то добре вести! Интересантно је да је највећи проценат оних становника који сматрају да својим понашањем ризикују да оболе од гојазности (15,9 одсто), болести срца и крвних судова (14,8 одсто) и повишеног крвног притиска (13,3 процента).

Да ли је истраживање открило да постоји значајан јаз између здравља богатих и сиромашних ? У којим областима су те разлике уочљивије?

Разлике постоје. Пођимо од високог притиска: у подручјима која иначе слове за најмање развијена и најсиромашнија, попут југоисточне Србије, хипертензија је највише заступљена (49,9 одсто становника). Она је чешћа код становника са најнижим нивоом образовања, међу сиромашнијим и најсиромашнијим становништвом и онима који живе у ванградским срединама. Међутим, на специјалистичке прегледе у домовима здравља у југоисточној Србији чека мањи број пацијената него у Војводини или Београду који су за наше услове развијена подручја.

Колико грађани Србије користе услуге приватних лекара и да ли то чине више у Београду или унутрашњости?

Резултати овог истраживања су показали да је дошло до пада коришћења приватне праксе у Србији са 23,9 одсто становника 2000. години на 19,4 одсто у 2006. години, али не и у Београду где скоро једна трећина становника користи здравствене услуге приватног сектора, исто као 2000. године. Највећи проценат становника, око 10 одсто, користи услуге приватних стоматолога.

Већ се много у јавности причало о лошим хигијенским навикама. Шта је истраживање показало?

Када смо видели да је редовност прања руку знатно порасла и код одраслих и код деце, били смо веома охрабрени и сматрали смо да је инсистирање на значају прљавих руку за настанак болести на крају уродило плодом, али већ следећи подаци су нас обесхрабрили. Већи проценат становништва се не купа или тушира редовно (најмање три пута недељно), а такође и не пере зубе више од једном дневно! Ове појаве су мање присутне код млађих одраслих становника (20–34 године старости) из градских средина.

Који податак је изненадио и саме истраживаче?

Изузетно висок проценат становника од 18 до 34 године старости, њих преко две трећине, који по свом сопственом признању повремено возе под дејством алкохола, или разговарају користећи мобилни телефона у току вожње, или прекорачују дозвољену брзину. Најпријатније нас је изненадило знатно смањење учесталости пушења али и то да као нација нисмо постали гојазнији, мада постоје индиције да нам се то може десити уколико не "нападнемо" гојазност као фактор ризика попут пушења. Нажалост, код деце и омладине од седам до 19 година је повећан проценат умерено гојазних и гојазних.
Научници, вероватно цене статистику, али је обичан свет понекад сумњичав па је смислио чак и изреку да је свака статистика као бикини: открива много, али и сакрива оно најважније. Статистика не скрива ништа. Питање је шта ми хоћемо да откријемо или сакријемо од онога што је она показала!

--------------------------------------------------------------------------

Умрли од врућина

Може ли из истраживања да се добије одговор на питање колико је људи, на пример, умрло због лекарских грешака или од врућина?

На ова питања ова врста истраживања не може да одговори. Али друга могу. Прво их треба поставити, а то значи треба све прецизно дефинисати, па установити како се евидентира, па извештава, па онда анализира. Ово питање са бројем људи који су умрли од врућина је одличан пример како се сматра да није ништа лакше него избројати број умрлих људи и одмах објаснити неку појаву, попут ове. То није ни приближно тако једноставно како се чини. Прво морам рећи да сам се и сама увек изненадила макар и чула поновљену вест да је, на пример у Мађарској, 500 људи умрло од врућина или 48 у Румунији и то у периоду од 16. до 24. јула ове године. Прво сам се питала као могу тако брзо на националном нивоу да имају податке. Основно је да у Међународној класификацији болести, које су све земље чланице СЗО обавезне да користе, постоје само два основна узрока смрти која се подводе под "излагања природним силама" – у овом случају топлоти или сунчевој светлости. Да би лекари овлашћени за уписивање узрока смрти у пријаву о смрти написали ову дијагнозу требало би да су сигурни да ниједно већ постојеће стање или болест код кога је излагање прекомерној топлоти довело до погоршања постојеће основне болести није било присутно.