Неком успех, неком катанац

Петогодишњи учинак приватизације у Србији када је реч о друштвеном капиталу су продата 2.002 предузећа чиме је остварен приход од нешто више од 2,4 милијарде евра. Највише пара зарађено је од продаје фирми не тендеру, њих 84 и то за 1,1 милијарду евра, што је и разумљиво јер се ради о оним "јачим", а овим начином продаје тражио се и стратешки партнер. Методом аукције продато је 1.426 предузећа од чега је инкасирано 835 милиона евра. Акцијски фонд је на тржишту капитала и тендерима од почетка приватизације понудио 1.139 пакета и од њихове продаје остварио приход од 584 милиона евра.

Новог газду у Србији тренутно тражи још око хиљаду предузећа, а требало би да га добију до краја наредне или с првим данима 2009. године.

Међу приватизованим предузећима у Србији има разних, и оних који су и раније били успешни, а и с новим власницима су наставили још боље да послују, али и таквих које су нови власници довели до руба пропасти.

Овдашње цементаре међу првима су продате, као и фабрике дувана, а сви редом страним купцима. И једне и друге су, уосталом, држави, за оно време продаје, донеле и највећа средства. Иако је у јавности продаја "Сартида" словила за контроверзну, чињеница је да је после продаје "УС Стилу" смедеревски гигант постао предузеће с најбољим извозним резултатима.

Фабрике хране су, такође, продате међу првима. Већина њих је и пре приватизације добро пословала јер је економска криза из претходне деценије њих много мање "начела". Међутим, све може да се упропасти па тако и млекаре чији је број овде смањен за пет и то зато што је један те исти власник све њих упропастио.

Као и у другим земљама које су прошле пут приватизације ни искуства с продајом фирми лошим газдама нису нам страна. Подаци Агенције за приватизацију показују да је у око 270 случајева раскинут уговор због неизвршавања обавеза што је око петнаестак одсто свих приватизација. Најпознатији су, сигурно, случајеви "Путника" и Србе Илића, зрењанинске "Југоремедије, шабачке "Заштите биља", "Жупе". У неким случајевима било је могуће наћи новог газду, међутим у повеликом броју није тако да су завршила у стечају.

Ј. Рабреновић

-----------------------------------------------------------

Две "Путникове" продаје

Приватизација највећег овдашњег туристичког предузећа "Путник" може се посматрати и као успешна и неуспешна зависно која од две његове продаје се посматра. "Путник" је, наиме, први пут продат 2003. године за 5,2 милиона долара америчкој компанији "Униворлд" која је у власништву бизнисмена Србе Илића. Предузеће је врло брзо запало у тешкоће, запослени нису примали плате, а приде нису се слагали ни с политиком отуђења имовине коју је нови власник спроводио. Притужбе Агенцији за приватизацију су се низале која је ускоро, због неизвршавања преузетих обавеза за инвестиције, раскинула купопродајни уговор. Већински државни капитал пренет је на управљање Акцијском фонду. Дугови су били нарасли на чак 11 милиона евра.

С пролећа ове године стекли су се услови да се "Путник" прода на берзи, а појавили су се и заинтересовани купци, пре свега Руси. У очекивању надметања два конкурента, компаније "Метропол" и Димитрија Луценка и њихових понуда за преузимање, цена акција је ишла све више нагоре. Победу је однео "Метропол" који је акције "Путника" платио 6.000 динара по комаду, односно укупно 44 милиона евра за 70 одсто државног капитала и акције малих акционара. У овом случају приватизације држава је зарадила 41 милион евра.

"Метропол" је запосленима, како је и најавио, исплатио једнократну помоћ од 500 евра, а исплата 17 неисплаћених зарада је при крају. У "Путнику" најављују и да ће на јесен почети реновирање хотела на Новом Београду, а затим је у плану градња хотела у Врњачкој Бањи.

Ј. Р.

-----------------------------------------------------------

Акције "Заштите биља" нико неће

Шабац – Акције шабачке "Заштите биља" којима после поништене приватизације управља Акцијски фонд Републике Србије недавно су изнете на берзу, али нико није хтео да их купи ни по минималној цени од по 20 динара. Заступник капитала и директор предузећа Бранислав Мишић каже да је двоје заинтересованих купаца одустало због презадужености фабрике. Ово је тужна слика једне од својевремено  најпрофитабилнијих чланица из система холдинг компаније "Зорка", која ће највероватније морати у стечај.

"Заштиту биља" је на аукцији 26. октобра 2004. године за 2,3 милиона динара купио Живан Јојић из Инђије када је преузео и обавезу од око 800 милиона динара дуговања из ранијег периода. Јојић није успео да покрене производњу, због чега су пропале две сезоне, а око 350 револтираних радника ступило је у вишемесечни штрајк. Агенција за приватизацију утврдила је да Јојић није исплатио заостале зараде, измирио обавезе према ПИО, али и да је имовину шабачке фирме оптеретио хипотекама.

– Купопродајни уговор раскинут је 21. јуна прошле године. Стање које је остало за Јојићем било је катастрофално. Основни рачун је био више месеци у блокади, дуговало се готово свим добављачима, Електродистрибуцији, комуналним предузећима... Због стављене хипотеке, Пореска управа је на лицитацији 6. фебруара ове године продала погон у Руми који је купила "Галеника"′ за 60,3 милиона динара. Имовина је продата тек у трећем покушају, па је оствареном ценом "покривено" тек две трећине дуга за ПИО – каже за "Политику" Бранислав Мишић.

–  Надајући се бољем купцу, покушали смо да ревитализујемо фабрику. Позајмљујући се купили смо сировине за производњу хербицида, фунгицида и плавог камена. Плате су у договору са синдикатима кренуле од минималних 8.000 динара, и свакога месеца повећаване су према могућностима за две–три хиљаде – истиче  Мишић.

М. Мијушковић

-----------------------------------------------------------

Фрад истрајао

Ниш - Током процеса приватизације "ФРАД" Алексинац, скраћеница за некадашњу Фабрику резервних ауто-делова у овом градићу, а у последње две и по деценије фабрика за производњу филтера за све врсте мотора, без много потреса прешла је у руке успешних домаћих бизнисмена. Фабрику највећег балканског произвођача филтера купило је предузеће "МПС груп" Београд, Душана Забуновића наставивши и значајно унапредивши технологију, асортиман и производне програме. Генерални директор "ФРАД-а" Бранимир Забуновић истиче да није све баш било лако, али да се истрајало у томе да се фабрика одржи, да се не угаси и затвори.

- Основни задатак који смо имали одмах после купопродаје био је да се велико тржиште које је "ФРАД" деценијама снабдевао филтерима за моторе путничких и теретних аутомобила и аутобуса, али и бродских и мотора свих осталих врста, а које је било скоро изгубљено, што брже поново освоји. И успели смо у томе. Паралелно, у време док смо велику пажњу посвећивали осавремењивању наших производних погона, јер су светска и европска технологија у међувремену знатно напредовале и ми смо на том плану били приморани да енергично реагујемо, реализовали смо можда и најтежи посао - да се квалитетом и разноврсношћу својих производа наметнемо аутомобилској индустрији у Европи. Најкраће речено данас, као и пре 15 или 20 и више година филтери са ознаком "ФРАД" могу се наћи скоро свуда у Европи. Конкурентном ценом, новим асортиманом и поштовањем високих захтева и стандарда иначе пробирљивог тржишта ван наше земље, пласирамо и продајемо наше филтере у Русији, Италији, Немачкој, Чешкој, Словачкој, свим земљама на Балкану и свим бившим југословенским републикама. У овом тренутку, на почетку августа 2007. године тачно пола наше производње продаје се у Србији, а других 50 одсто у иностранству. Највећи извоз филтера из Алексинца је у Русију.

- Купили смо најмодернију опрему и машине, производња је одавно компјутеризована и само захваљујући томе остали смо у трци са великом конкуренцијом. Наши стручњаци су за три и по године пројектовали чак 450 нових врста пречистача који се сада производе у фабрици и на основу тога "ФРАД" је поново највећи произвођач филтера у овом делу Европе - каже Забуновић.

Због производног процеса, пре свега, али и због прихватања савремених кретања у нашој индустрији, у последња два месеца запослено је нових 50 радника, у највећем броју стручних и школованих. У фабрици "ФРАД" тренутно је 360 запослених, што је само тридесетак мање него када је приватизована. А просек зарада у првих седам месеци 2007. године био је 450 евра, или 36.000 динара у бруто износу.

У целости је до сада реализован и инвестициони програм, који је такође прецизно формулисан у купопродајном уговору, зараде се исплаћују врло редовно и без закашњења.

Т. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

"Лафарж" препородио цементару

Нови Сад - Приватизација Фабрике цемента у Беочину, прва у Србији после доношења нових законских прописа, почетком ове деценије, праћена многим контроверзним реакцијама у јавности, не само да је оповргла пословицу о првим мачићима који се у воду бацају, већ је захваљујући одговорном односу купца - највеће светске компаније грађевинског материјала, француског "Лафаржа", постала један од образаца за углед у нашој транзицији.

"Лафарж" је, подсетимо, фабрику цемента преузео у пролеће 2002. године, када је за 70 одсто друштвеног капитала платио око 58 милиона евра. Управо ових дана запосленима и јавности поднели су извештај о реализацији петогодишњег програма преузетих обавеза. Практично, нема ставке где планирано није остварено и  пребачено.

У првој петолетки "Лафарж" је инвестирао у реконструкцију и модернизацију фабрике 62 и по милиона евра, што је знатно више од обавеза преузетих купопродајним уговором које су износиле 35 милиона евра. Реч је о новцу који је утрошен за велике техничке инвестиције, при чему је у првом плану увек био циљ и унапређење животне средине. Тај циљ је и остварен: у том делу Фрушке горе никад се није лакше дисало у скоро 170-годишњој историји цементаре. Наиме, угашене су пећи са застарелом технологијом, а у рад је пуштена нова модернизована линија за производњу клинкера, највећег извора загађења, која је преузела комплетну производњу цемента такозваним сувим поступком. Тиме је омогућено истовремено повећање производње са три на четири хиљаде тона клинкера дневно и смањење потрошње енергије у производном процесу.

С. Живковић

-----------------------------------------------------------

ДИВ повећао производњу четири пута

Врање - Прва добра приватизација у врањском крају јесте приватизација Дуванске индустрије Врање коју је купио "Бритиш-америкен тобако". Генерални директор БАТ ДИВ-а у Врању Јирген Бакеберг каже да БАТ ДИВ представља највећу инвестицију Велике Британије у Србији. За више од три године, колико је БАТ присутан у Врању, ДИВ је повећао производњу за четири пута а тржишно учешће за 50 одсто. За то време је уложено око 100 милиона евра, а компанија је у том периоду у српски буџет уплатила око 200 милиона динара. У овом моменту, са 25 одсто тржишног удела, БАТ чврсто стоји на другој позицији у српској дуванској индустрији, нагласио је Бакеберг.

А. Д.