Сабораши сједињени трубом

Гуча – Завршног дана 47. Сабора драгачевских трубача, јуче у недељу, у Гучу је дошао Војислав Коштуница, председник Владе Србије која је и покровитељ  највећег фестивала трубе на свету и новог српског бренда. Такмичење најбољих трубача званично је отворио Милорад Додик, председник Републике Српске. Присуствовали су и министри Велимир Илић (домаћин Сабора), Предраг Бубало и други. На стадиону се окупило више десетина хиљада љубитеља ове музике, који су после званичног чина отварања такмичења сачекали први оркестар и звуке труба и бубњева, па да почну да слушају, певају и играју. Сви су зато дошли.

Жири је одабрао најбоље и не треба сумњати у њихову непристрасност и познавање музике. Али увек се око Дома културе (где је стециште свих информација и догађања пре финала) до стадиона (где се одржава такмичење) говорка ко је ове године фаворит, зашто ће победити овај, а не онај трубач и оркестар, ко је миљеник публике или жирија и какве су сличности и разлике између "јужњачких" и "западносрбијанских" музичара. Док је жири заседао и одлучивао, сабораше је увесељавао Бобан Марковић, тренутно најпознатија српска трубачка звезда на светском музичком небу.

Немогуће је пребројати колико је сабораша дошло овог августа. Кажу: пола милиона људи са свих континената.  Када се са моста на Бјелици осмотре колоне посетилаца који као да ходочасте  ка стадиону или се забављају под шатрама (и око њих) у главним улицама, изгледа као да их има милион. Несагледива, котрљајућа, шарена, бучна, пиштајућа, урлајућа, певајућа и играјућа матица људи сједињених трубом. Када човек уђе у (никад недоживљену) гужву, изгледа му као да је ушао у прегласну, затворену музичку кутију с јачином децибела непримереном бубним опнама.

Иде се миц-по-миц, свако сваког гурка, мора тако у  плешућој јурњави са препрекама од превеселих или уснулих сабораша. Нигде нема места за одмор, празне клупе, степеника, парчета земље да се неко одмори бесплатно. Под шатре може. Тамо ће вас дочекати брзи келнери, а ако се задеси, заиграће и нека девојка. Купус је у суботу увече  у шатри "Ариље" коштао 250 динара (порција мања него у среду), литар киселе воде  – 250, пиво 250.  Сваког  дана, од првог до петог, цене су расле. Гуча је очит пример поштовања основног закона тржишне привреде – понуде и тражње. Што је више било гостију, то је свака роба била скупља, бар мало. Онолико колико трговац или угоститељ процени да може зарадити.

Саборност у српском народу није насилна. Зачела се у портама српских цркава, као што је то било и овде, 1961. године, а сваки изгред сматрао се светогрђем. Догађа се понека непријатност, али ретко. Потребно је велико умеће (и срећа) да се оволико људи, обузетих музиком и пићем, примири и да се нико не потуче, или – не дај Боже – учини нешто горе. Саобраћај је надзиран и усмераван организовано и темељно. Доћи до огромног паркиралишта на њивама надомак стадиона није толико тешко, колико изаћи ноћу по мраку. Њиве још нису сасвим поравнате, има џомби и рупа, али љубазни чувари паркинга воде рачуна о свему, усмеравају и проналазе место за хиљаде аутомобила.

У суботу увече, пре званичног такмичења, надметали су се млади трубачи, наде српског музичког поднебља. Затекох се у уском пролазу иза бине када је проглашен победник: оркестар Драгана Аметовића из Бојника. На сантиметар од мене пролазили су они који се нису нашли на победничком постољу. Како су само тужни ти дечаци. Даровите треба охрабривати и улагати у њих да би једног дана постали мајстори трубе.

Један од већ признатих трубача је Драган Игњић (24) из Ужица. На прошлом сабору, 2006, добио је "Златну трубу", као најбољи трубач по избору публике и новинара. Објашњава разлику између његовог оркестара и оних с југа Србије: "Ми не идемо где нисмо позвани, а њихови знају да се намећу. Ми свирамо изворну српску музику која се свира равно и чисто, они свирају оријенталну музику, са разним импровизацијама. Ми смо мање заступљени на гледаним телевизијама, њих има свуда. Они могу да спавају заједнички у школи, где није баш најуредније, ми спавамо приватно и плаћамо преноћиште за оркестар (10 чланова) око 700 евра за ових  неколико дана."

Када прође Гуча, трубачи ће се мало одморити. Потом ће неки свирати и зарађивати по свадбама и народним весељима, други на концертима широм света, а трећи по сеоским кафанама или само за себе.

Следеће године им се пружа нова велика прилика у Гучи.

Милорад Ћириловић

--------------------------------------------------------------------------

Најбољи оркестар Демирана Ћеримовића

Гуча – Најбољи оркестар овогодишњег Драгачевског сабора трубача је оркестар Демирана Ћеримовића из Врања, а прву трубу Сабора освојио је Екрем Мамутовић, члан оркестра Ненада Младеновића, такође из Врања.

Награду публике, "Златну трубу", освојио је Дејан Лазаревић из Пожеге, а награда "Политике" за изворност "Златна јабука" припала је Драгану Игњићу из Ужица, саопштио је стручни жири на крају 47. Драгачевског сабора трубача.

После проглашења победника и уручења награда у Гучи се развило велико саборско коло, а потом је почео концерт Бобана Марковића, вишеструког победника Драгачевског сабора трубача.

Организатори процењују да је за пет протеклих дана у Гучи боравило око пола милиона посетилаца из земље и света.

Танјуг

--------------------------------------------------------------------------

Коштуница: Гуча престоница Србије

Гуча – Гуча је престоница Србије и највећи град у овом часу, који оличава право расположење и амбиције народа, изјавио је јуче премијер Србије Војислав Коштуница. Коштуница је по доласку на завршницу Драгачевског сабора трубача у Гучи рекао да та варошица спаја народе из читавог света, а посебно Србије и Републике Српске. 

Премијер РС Милорад Додик, који је такође посетио Сабор, изјавио је новинарима да је Гуча доказ сарадње и пријатељства Србије и РС. "Ако волите Србију, онда волите и Гучу то се не раздваја, овде је место спајања", рекао је Додик.

Манифестацији је присуствовао и амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Алексејев.

Бета