Марио Драги усред разапете Европе

Европска криза далеко је од краја, поготово са растућом армијом незапослене омладине. Неправедно је тврдити да се крај кризе назире када на видику још нема решења за оживљавање посустале европске привреде.

Тако је ове седмице европску кризну дијагностику поставио Жан Клод Јункер, дугогодишњи премијер Луксембурга и један од фаворита за следећег председника Европске комисије, након европских парламентарних избора идуће седмице.

Шта европски бирачи мисле о политичарима који су од 2009. кројили решења, најтеже привредно-финансијске кризе од настанка континенталне уније, биће јасније у недељу 25. маја, када буду саопштени резултати гласања за нови састав европског парламента.

Оно што се већ поуздано зна јесте то да већина Европљана тек очекује најгори стадијум текуће кризе, открива најновији Евробарометар. Скептични према егзистенцијалној будућности – скројеној досадашњим мерама из Брисела – Европљани ће на изборима идуће седмице имати прилику да се изјасне коју врсту Европе желе, оцењује шеф белгијске дипломатије Дидије Рејндерс.

Та „Европа из будућности” мучи ових дана Марија Драгија, председника Европске централне банке, али и моћни Управни савет ове институције са седиштем у Франкфурту.

Пословично економичан са речима, Драги недавно није пропустио да примети да „криза у еврозони не би била тако озбиљна да је регион остварио већу интеграцију. Будућност такође зависи од већег степена интеграције...”, упозорио је председник ЕЦБ.

У потанком набрајању препрека за опоравак привреде еврозоне, Драги је издвојио: незапосленост на ивици неславног рекорда, ризик растегнутог периода ниске инфлације (0,5 одсто уместо зацртана два одсто) и евро снажан „до ивице бола” (поготово за дужнике и део извозника).

Тим поводом Драги је најавио да је ЕЦБ спреман да почетком јуна размотри и неконвенционалне мере за монетарни подстицај привреде еврозоне која се, судећи према јучерашњим извештајима, у првом кварталу опоравља много слабије од очекивања. Наиме, БДП еврозоне је у првом кварталу 2014. порастао за 0,2 одсто (очекивало се 0,4 одсто), док су две водеће економије у стању између обамрле (Француска) и нагло оживеле (Немачка).

Драгијев миг да би ЕЦБ био спреман и на неортодоксне мере личио је на његово обећање јула 2012. да је ЕЦБ спреман да учини „шта год треба” да спасе евро тадашњег посртања. Његова реч – и мере које је назвао пакетом „Дебела Берта” (по немачкој хаубици из Првог светског рата) – зауставили су тада понирање валуте и обуздали причу о неминовном изласку Грчке из монетарне уније.

Овог пута Драги није отишао тако далеко.

Председник ЕЦБ-а није прецизирао на шта је све овог пута спреман ЕЦБ да би зауставио драматични пад инфлације („Драги је готово изустио дефлација”, тврди немачки „Шпигл”), али је саопштио је да ће план акције бити представљен у јуну.

У међувремену, ММФ и презадужене чланице јужног крила еврозоне увелико стрепе од дефлације: дугог периода пада цена када становништво изгуби апетит за трошење, а бизнис остане без профита па покрене талас масовних отпуштања...

Драги је отвореним сарказмом одбацио прегршт савета ММФ-а за хитно лабављење монетарне политике у еврозони (читај: здушно доштампавање евра између осталог). Он је истовремено одбацио баук дефлације која би могла да изнедри нови циклус кризе.

Одлучан да одбрани независност у кројењу монетарне политике, ЕЦБ ипак већ дуже време нема одгонетке на многобројна питања која зависе од здруженог рада Брисела и Франкфурта.

На пример, како натерати европске банке да повољније одобравају кредите малим и средњим предузећима, окосници привреде монетарне уније? Да ли вредност евра треба оборити да би се снизио терет дужничких обавеза и олакшао извоз, као што заговара медитеранско крило ЕУ? Јесу ли неопходне реформе гласачких правила у Управном савету  ЕЦБ-а, по којима свака земља чланица има један глас, на пример тако да – као што поједини немачки политичари одавно заговарају – Берлин због улагачког удела и утицаја, коначно стекне право вета... Око ових капиталних питања – данас нема слоге на линији Брисел–Франкфурт–Берлин–Париз и даље...

У међувремену, отежан је јунски план ЕЦБ-а, након саопштења о нултом развоју француске привреде и рекордном скоку немачког БДП-а, највећег кварталног од 2011. године. Европљани напросто немају више иста очекивања од сопствене заједнице”, оцењује „Волстрит џорнал”.

Продужени пад инфлације која сапиње инвестиције није једина садашња јавна стрепња ЕЦБ-а.

„Уколико се геополитички ризици повезани са збивањима у Украјини заоштре, еврозона би претрпела озбиљније последице од било ког другог региона света. Иза тога могла би се изродити веома сложена геополитичка слика”... упозорава Драги.

Тако, са мањком жара за међусобне интеграције током прошле фазе кризе, и с разроким погледом на украјинску кризу данас, еврозона и њени партнери не треба у јуну да очекују „еликсир живота” од ЕЦБ-а. Банка у Франкфурту неће овог пута посегнути за „Дебелом Бертом” – све док не размотри у ком правцу је овог пролећа кренула Европа.