Краљевачка шљива на московској трпези

Краљево – Шљива је у краљевачком крају родила и преродила. Рано цветала, још у марту, после није било мраза и род се одржао. У бројним шљивицима гране а и стабла су сада од рода, како се то каже, до земље савијена. Тачно је да су плодови ситни и не баш сочни због јулских врућина, али ће бурад, ипак, бити пунија него прошле године. То, наравно, ако власници воћњака у селима, који су као што се зна углавном старији људи, успеју да шљиве покупе и сместе у каце где се до почетка рада ,,веселих машина", односно производње ракије, одвија процес врења. Зато су радници за скупљање шљива ових дана и те како тражени, дневница је око хиљаду динара али је мало заинтересованих за зараду у оваквом послу.

Истина, има све више, чак и младих, који шљиве не купе него беру. Није тога било раније, али од прошле године, од када Руси на подручју Србије откупљују воће, ,,берачи шљива" могу добро да зараде, поготово ако то обављају у својим воћњацима. Потребно је да се шљива, никако презрела, рукавицама обере са све петељком како се не би ,,брашно" са плода обрисало, сложи у гајбице и преда домаћем купцу. Један од оних који тако обране и спаковане шљиве овде откупљују је Предраг Перишић, из Буковице код Краљева, који последњих дана откупљује око 50 тона дневно.

– Окупљене шљиве складиштим у хладњачу само дан-два док не дођу купци из Русије. После се, такође хладњачама, превозе до руских градова а највећи део до Москве где се, као конзумна шљива, продаје на тамошњим пијацама. Не користи се, дакле, за производњу ракије, јер шта би ракија против руске вотке. Него за јело, справљање џема, сокова…

Перишић шљиве плаћа 24 динара по килограму за стенлеј, 30 за чачанску лепотицу и 40 за чачанску најбољу. Задовољан је, каже, својом зарадом као и сарадњом са Русима.

Насупрот њему, Славко Катанић, произвођач, познати воћар из Бреснице, села на граници између краљевачке и чачанске општине, који од свог воћњака, односно са 1.200 стабала, има да убере око 12 вагона шљива, огорчен је на државу и на рад надлежног министарства, због, какао тврди, небриге и баш никакве подршке воћарима.

– Ја ћу укупан род у каце, а после у ракију коју ћу производити према законским прописима, односно правилима Европске уније, како бих ракију могао да продајем и на европском тржишту. Но, није тако морало да буде. Знатан део рода могао је на тржиште као конзумна шљива да се надлежно министарство бар мало заинтересовало, помогло нам у набавци опреме за заливање, опремању сушара, а посебно у организованој продаји, предаји воћа такозваном познатом купцу… Овако, верујте, да ми је у једном моменту било дошло да тоне шљива јавно проспем у реку. Зар мене, произвођача по традицији и стручњака за воћарство, разни накупци и купци, рецимо, из Молдавије, да уче како шљиву да берем и да ме овде уцењују… Уложио сам стотине хиљада евра у засад, сушару. Нигде нама такве небриге државе, а обишао сам пола света.

О свему смо разговарали и са Стевом Радојичићем, секретаром Задружног савеза у Краљеву, који ,,покрива" три округа.

– Тачно је – каже Радојичић за ,,Политику" – да нема организованог тржишта, воћари то раде индивидуално. Тако је откако су задруге пропале и сада су ретке оне које су још активне и које се откупом воћа баве. Ми немамо ни референтне лабораторије које би биле гарант квалитета, односно које би потврђивале да, рецимо, шљива није заражена, да су воћари употребљавали одобрена средства заштите како би  воће продавали на тржишту Европске уније. У таквој ситуацији Руси нас спасавају и то не само ове него и прошле године откупом не само шљива већ и другог воћа – наглашава Радојичић.

Мирољуб Дугалић

--------------------------------------------------------------------------

Извоз спасава шљиваре

Ириг – Од 17.000 тона шљиве, колико годишње роди у иришком фрушкогорју, више од 6.000 завршиће на тржишту Русије и Украјине. То је, како овде тврде, спас за воћаре, јер је шљива одлично родила. Руски бизнисмен Александар Дирци, за само пет дана, откупио је тек првих 400 тона и исплатио овдашњим воћарима 1,5 милиона евра. Килограм сорте "чачанка родна" плаћан је 50 динара, сорте "лепотица" 35, а "стенлејке" од 20 до 22 динара, зависно од квалитета. Купац сељацима даје гајбе за брање шљива, а све откупљене количине плаћа при преузимању.

– Имате веома квалитетну шљиву, квалитетнију него Бугари, Румуни и Пољаци. Изненађен сам да је овако квалитетна шљива завршавала у ракији. Код нас у Русији је ваша шљива веома цењена као конзумно воће, а ваши воћари су веома коректни и поштују договор о квалитету – каже за "Политику" Александар Дирци, који је ове године од иришких пољопривредника откупљивао и трешње и кајсије. – Спремам се и за откуп јабука са овог подручја. Сигурно је да ћу откупити између од 3.000 до 5.000 тона јабука. Каква ће цена бити, зависи од тржишта, али сматрам да су то јабуке врхунског квалитета и да ће имати одличну прођу на руском тржишту – уверен је Дирци.

Ј. Слатинац