Kraljevačka šljiva na moskovskoj trpezi

Kraljevo – Šljiva je u kraljevačkom kraju rodila i prerodila. Rano cvetala, još u martu, posle nije bilo mraza i rod se održao. U brojnim šljivicima grane a i stabla su sada od roda, kako se to kaže, do zemlje savijena. Tačno je da su plodovi sitni i ne baš sočni zbog julskih vrućina, ali će burad, ipak, biti punija nego prošle godine. To, naravno, ako vlasnici voćnjaka u selima, koji su kao što se zna uglavnom stariji ljudi, uspeju da šljive pokupe i smeste u kace gde se do početka rada ,,veselih mašina", odnosno proizvodnje rakije, odvija proces vrenja. Zato su radnici za skupljanje šljiva ovih dana i te kako traženi, dnevnica je oko hiljadu dinara ali je malo zainteresovanih za zaradu u ovakvom poslu.

Istina, ima sve više, čak i mladih, koji šljive ne kupe nego beru. Nije toga bilo ranije, ali od prošle godine, od kada Rusi na području Srbije otkupljuju voće, ,,berači šljiva" mogu dobro da zarade, pogotovo ako to obavljaju u svojim voćnjacima. Potrebno je da se šljiva, nikako prezrela, rukavicama obere sa sve peteljkom kako se ne bi ,,brašno" sa ploda obrisalo, složi u gajbice i preda domaćem kupcu. Jedan od onih koji tako obrane i spakovane šljive ovde otkupljuju je Predrag Perišić, iz Bukovice kod Kraljeva, koji poslednjih dana otkupljuje oko 50 tona dnevno.

– Okupljene šljive skladištim u hladnjaču samo dan-dva dok ne dođu kupci iz Rusije. Posle se, takođe hladnjačama, prevoze do ruskih gradova a najveći deo do Moskve gde se, kao konzumna šljiva, prodaje na tamošnjim pijacama. Ne koristi se, dakle, za proizvodnju rakije, jer šta bi rakija protiv ruske votke. Nego za jelo, spravljanje džema, sokova…

Perišić šljive plaća 24 dinara po kilogramu za stenlej, 30 za čačansku lepoticu i 40 za čačansku najbolju. Zadovoljan je, kaže, svojom zaradom kao i saradnjom sa Rusima.

Nasuprot njemu, Slavko Katanić, proizvođač, poznati voćar iz Bresnice, sela na granici između kraljevačke i čačanske opštine, koji od svog voćnjaka, odnosno sa 1.200 stabala, ima da ubere oko 12 vagona šljiva, ogorčen je na državu i na rad nadležnog ministarstva, zbog, kakao tvrdi, nebrige i baš nikakve podrške voćarima.

– Ja ću ukupan rod u kace, a posle u rakiju koju ću proizvoditi prema zakonskim propisima, odnosno pravilima Evropske unije, kako bih rakiju mogao da prodajem i na evropskom tržištu. No, nije tako moralo da bude. Znatan deo roda mogao je na tržište kao konzumna šljiva da se nadležno ministarstvo bar malo zainteresovalo, pomoglo nam u nabavci opreme za zalivanje, opremanju sušara, a posebno u organizovanoj prodaji, predaji voća takozvanom poznatom kupcu… Ovako, verujte, da mi je u jednom momentu bilo došlo da tone šljiva javno prospem u reku. Zar mene, proizvođača po tradiciji i stručnjaka za voćarstvo, razni nakupci i kupci, recimo, iz Moldavije, da uče kako šljivu da berem i da me ovde ucenjuju… Uložio sam stotine hiljada evra u zasad, sušaru. Nigde nama takve nebrige države, a obišao sam pola sveta.

O svemu smo razgovarali i sa Stevom Radojičićem, sekretarom Zadružnog saveza u Kraljevu, koji ,,pokriva" tri okruga.

– Tačno je – kaže Radojičić za ,,Politiku" – da nema organizovanog tržišta, voćari to rade individualno. Tako je otkako su zadruge propale i sada su retke one koje su još aktivne i koje se otkupom voća bave. Mi nemamo ni referentne laboratorije koje bi bile garant kvaliteta, odnosno koje bi potvrđivale da, recimo, šljiva nije zaražena, da su voćari upotrebljavali odobrena sredstva zaštite kako bi  voće prodavali na tržištu Evropske unije. U takvoj situaciji Rusi nas spasavaju i to ne samo ove nego i prošle godine otkupom ne samo šljiva već i drugog voća – naglašava Radojičić.

Miroljub Dugalić

--------------------------------------------------------------------------

Izvoz spasava šljivare

Irig – Od 17.000 tona šljive, koliko godišnje rodi u iriškom fruškogorju, više od 6.000 završiće na tržištu Rusije i Ukrajine. To je, kako ovde tvrde, spas za voćare, jer je šljiva odlično rodila. Ruski biznismen Aleksandar Dirci, za samo pet dana, otkupio je tek prvih 400 tona i isplatio ovdašnjim voćarima 1,5 miliona evra. Kilogram sorte "čačanka rodna" plaćan je 50 dinara, sorte "lepotica" 35, a "stenlejke" od 20 do 22 dinara, zavisno od kvaliteta. Kupac seljacima daje gajbe za branje šljiva, a sve otkupljene količine plaća pri preuzimanju.

– Imate veoma kvalitetnu šljivu, kvalitetniju nego Bugari, Rumuni i Poljaci. Iznenađen sam da je ovako kvalitetna šljiva završavala u rakiji. Kod nas u Rusiji je vaša šljiva veoma cenjena kao konzumno voće, a vaši voćari su veoma korektni i poštuju dogovor o kvalitetu – kaže za "Politiku" Aleksandar Dirci, koji je ove godine od iriških poljoprivrednika otkupljivao i trešnje i kajsije. – Spremam se i za otkup jabuka sa ovog područja. Sigurno je da ću otkupiti između od 3.000 do 5.000 tona jabuka. Kakva će cena biti, zavisi od tržišta, ali smatram da su to jabuke vrhunskog kvaliteta i da će imati odličnu prođu na ruskom tržištu – uveren je Dirci.

J. Slatinac