Све подсећа на 1914.

Некадашњи шеф немачке владе Хелмут Шмит – наследник Вилија Бранта на челу социјалдемократије у тој земљи, данас „савест” грађанске левице – упутио је оштру критику Вашингтону, Москви и Бриселу због подстицања кризе у Украјини, што, по њему, може да изазове сукоб светских размера.

Упоредивши актуелну кризу у односима Истока и Запада са ситуацијом у Европи пред Сарајевски атентат 1914. године, Шмит је у интервјуу дневнику „Билд цајтунг” пребацио политичарима са ове и са оне стране Атлантског океана да срљају у ратну катастрофу попут европских владара и политичара 1914. године – као да се утркују да буду што више налик на актере које је историчар Кристофер Кларк описао у својој књизи „Месечари”. „Призивањем сценарија конфронтације, Европа (ЕУ), Американци и Руси се уистину понашају као месечари, губе из вида да украјинска криза поприма облике кризе пред Први светски рат... Опасност да се ситуација отме контроли, као у августу 1914, расте из дана у дан”, изјавио је Шмит.

Шмит није случајно дао интервју „Билду”, булеварском дневнику. „Билд” је најтиражнији дневни лист Немачке, са преко три милиона продатих примерака. Када се за реч јави најпопуларнији канцелар Немачке свих времена – проглашен је у анкети немачких медија поткрај прошле године, а убедљиву победу однео је „за неколико копаља” испред Хелмута Кола и његове наследнице Ангеле Меркел – његов став се проноси брзином ветра на просторима између Рајне, Елбе и Одре...

Реакције политичара на Шмитов интервју биле су подељене – критика из табора демохришћана, разумевање у редовима млађег коалиционог партнера, социјалдемократа – али су наишле на симпатије и одобравање у немачкој јавности.

Актуелне анализе јавног мњења махом упућују на закључак да широка немачка јавност са резервом прати актуелну расправу о позиционирању дипломатског Берлина према Москви, штавише удаљава се од донедавно већински заступљеног опредељења за безрезервну подршку америчкој и западној, то јест трансатлантској политици. Томе доприносе не само упозорења економских стручњака, по којима би Немачка скупо платила даље заоштравање односа са Русијом – неминовно би уследио пад личног стандарда – већ опомиње и историја Немачке у претходна два велика рата.

Познаваоцу немачке историје, предрасуда и страховања тамошњег становништва намеће се поређење са Тониом Крегером, јунаком истоименог есеја Томаса Мана, у коме је славни књижевник још 1903. описао дилеме просечног Немца: „Стојим између два света, не припадам ниједном и зато ми није ни мало лако.”

Шмитова квалификација настанка украјинске кризе подстакла је недоумице у цитираном правцу, долила је уље на ватру. Шмит је окривио Брисел и његове бирократе да су изазвали кризу, захтевајући од Кијева да се приклони или Европи или Русији, што је, по његовом мишљењу, представљало покушај припајања (анексије) Украјине ЕУ под плаштом демократизације. „Сада Европа делује забринута због судбине Украјине, а претходно је била забринута за судбину Грузије... Било је чак помака у, веровали или не, озбиљним расправама на тему да ли би Грузију, земљу која није део Европе, требало примити у чланство ЕУ... То је чиста (политичка) мегаломанија... Ми (Немци, Европљани) немамо онде шта да тражимо”, рекао је Шмит.

Бивши канцелар Шмит познат је по опредељењу за конструктивну дипломатију. „Неопходно је превазићи разлике тражећи заједничке додирне тачке, уместо сукобљавања”, гласио је његов политички мото који се у пракси сводио на принцип немешања у унутрашње ствари суверених држава. Као први немачки политичар критиковао је мешање Берлина у сукобе на Балкану деведесетих година: „Оно што смо (Немачка) радили на Косову, а претходно и у Босни и Херцеговини, представља брутално гажење одредби међународног права”, рекао је Шмит 1999. године.

У најновијем интервјуу, Шмит је апеловао на европске владе појединачно, али и на Парламент ЕУ, да се одупру бирократији Брисела. Дословце је апеловао на посланике ЕП да изведу пуч против Европске комисије: „Трајно решење мора бити разумно, а једина алтернатива је нова хелсиншка конференција, на којој би са једне стране седели представници ЕУ, а са друге Русија, Украјина и Белорусија.”

Упркос критици, која дословце „пљушти” из редова владајућих демохришћана, чини се да Шмитове речи наилазе на одзив и разумевање – канцеларке Ангеле Меркел. Шефица немачке владе је тек јуче изјавила да се Берлин противи садашњој политици Москве, али да се средњорочно и дугорочно залаже за успостављање најбољих односа. Тиме је јасно ставила до знања да ће изречене санкције Русији задржати симболични карактер и да Берлин нема намеру да се упушта у даље затезање политичких и привредних односа.