Референдум

Референдум није успео, живео нови референдум! Овом парафразом би се могло описати расположење присталица регулатива о основном дохотку за све грађане Швајцарске, против којег су тамошњи бирачи гласали убедљивом већином на референдуму – пре два дана само 22 одсто заокружило је „да” на бирачким листићима, али организатори иницијативе за месечну исплату 2.500 франака (око 2.200 евра) сваком пунолетном грађанину Конфедерације најављују да ће нови референдум бити расписан најкасније за две године.

На чело те иницијативе стао је бивши швајцарски потпредседник владе Освалд Сиг. У обраћању медијима после објаве резултата плебисцита Сиг – социјалдемократски вицеканцелар швајцарских влада између 2002. и 2009. године – нагласио је да је тај основни доходак инструмент социјално оријентисаних друштава будућности:

„Беспослица ће у Швајцарској, и у већини европских земаља, постати дугорочна политичка константа. Неће бити довољно радних места за све, бар не у обиму који би грађанима омогућио да достојанствено зарађују за живот... Многи запослени данас привређују у условима који су недостојни живота и без перспективе бољитка...”

Сиг је рекао да систем социјалне помоћи није и не може представљати трајно решење за људе који ће у све већем броју остајати без посла: „Сведоци смо негативног ефекта социјалне помоћи, барем у Швајцарској... Устав гарантује социјалну помоћ у случају беспослице, али ти људи се на тај начин сврставају на маргину друштвеног живота, постају предмет сажаљења и презрења од већинске заједнице којој (још) добро иде!”

Последица тога је да данас четврт милиона Швајцараца живи на граници опстанка, не желећи да се декларишу као примаоци социјалне помоћи.

А ситуација, по Сигу, и не само по њему, постаје све гора: „Некада су машине биле замена за напоран физички рад. Данас индустријски роботи преузимају све функције у производном циклусу... Индустријска револуција будућности, која је већ почела, неће подстаћи стварање нових радних места, већ раст беспослице до екстремних граница.”

Швајцарски модел основног дохотка изазвао је интересовање готово читавог западног света. У низу богатих, западних земаља, од Финске и Холандије, до Канаде, у припреми су, или се већ спроводе пилот пројекти овакве социјалне оријентације. У Аустрији, рецимо, нови канцелар Кристијан Керн прошлог викенда је изјавио да је дошло време да се зарад очувања нивоа запослености радно време осетно смањи и да се паралелно заведу радикални порези на машине, како би се финансирао социјални опстанак оних који остају без посла.

Кристина Барли, генерални секретар Социјалдемократске партије Немачке изјавила је да је дошло време да се досадашња пракса запошљавања измени, да је време за нову политику која би донела више правичности и постала противтег општој дигитализацији која прождире радна места и перспективу грађана који живе од свог рада.