Бомба зауставила "Невски експрес"

Дванаестак сати после искакања из шина брзог воза "Невски експрес" – на брзој прузи Москва – Санкт Петербург, на деоници између станица Окуловка и Малаја Вишера, у Новгородској области – надлежни руски органи безбедности дали су јуче, у преподневним сатима, знак за узбуну највишег степена. Антитерористички стручњаци тврде да је диверзија узрок несреће, у којој је повређено шездесет особа од 231 путника и двадесетак железничара.

"Невски експрес" је један од супербрзих руских возова који саобраћају на релацији између два поменута руска велеграда. Развијају брзину до две стотине километара на час и преваљују пут за четири и по сата. Диверзија, при таквим брзинама, може да буде кобна. Мања брзина у тренутку експлозије, у понедељак у 21.38 по локалном времену, ублажила је катастрофу.

Јавно тужилаштво покренуло је у међувремену истрагу у којој се као главни узрок несреће разматра терористички акт. На месту несреће пронађени су остаци паклене машине. Са друге стране, Николај Патрушев, шеф унутрашње обавештајне службе ФСБ, истовремено управник Националног антитерористичког комитета НАК, издао је наређење за додатно обезбеђење објеката од националне важности, здања државне администрације и инфраструктурних објеката – могућност нових напада се не искључује.

Пометња међу надлежним стручњацима утолико је већа пошто нема назнака о којим је атентаторима реч, њихови мотиви нису познати – основно питање гласи: да ли је дизање шина у ваздух била опомена, или опакији наум, осмишљен да повуче стотине путника у смрт?

Упркос чињеници да је детонација паклене машине која је узроковала искакање воза из шина била малог интензитета – реч је, тврде експерти, о ручно склопљеној бомби која је имала разорну моћ упоредиву са експлозијом два килограма ТНТ – у Москви преовлађују ставови експерата да је катастрофа избегнута "за длаку". Како произилази из експертиза, чак и мања експлозија могла је да изазове катастрофу да је воз у том тренутку развио пуну брзину – "Невски експрес" саобраћао је између два велеграда просечном брзином од 180 километара на час, на неким деоницама темпо је износио до две стотине километара на час. На месту на коме је постављена експлозивна направа, непосредно испред моста, међутим, воз се кретао брзином од 130 километара на час – исувише споро да би дошло до катастрофе већих размера. Тако су локомотива и композиција од дванаест вагона, ношене снагом инерције, искочиле из шина неких две стотине метара после преласка моста. Према исказима неименованих експерата које су цитирале "РИА новости", воз се истовремено кретао пребрзо да би изгубио инертни замах на мосту и сурвао се у тридесетак метара дубок понор, у реку Чорнаја.

До сличних диверзија долазило је и раније. У Московској области, 12. јуна 2005. године изазвана је несрећа путничког воза који је саобраћао на линији између Грозног и Москве. Тада је повређено деветоро људи. Посебну пажњу плени чињеница да је управо на прузи Москва – Санкт Петербург постављан експлозив, и то 27. јуна 1997. године. У тој диверзији погинуло је пет особа, а једанаест их је повређено. Да ли је реч о закаснелом и неморалном обележавању годишњице тог црног датума?