Останимо овакви

Људи који су се ових година искрено питали шта је то јавни интерес, двоумећи се да ли нешто такво постоји, данас би могли да се увере и да јавни интерес постоји и шта би то могло бити. Уређење водотокова и систем обавештавања о опасности од поплава је, на пример, несумњиви јавни интерес. Насипи и упозорења штите свакога – и сиромашног и богатог, и послодавце и раднике и лево политички оријентисане и десно, а држава би требало да се бави првенствено таквим стварима.

Међутим, ово време поплава није обележила држава, него добровољне акције људи, помоћ при пуњењу џакова, прикупљање помоћи за погођене поплавама у скоро свим организацијама и удружењима. Ови дани протичу у знаку солидарности и добровољног организовања, добровољног рада у корист заједнице. То су све скоро заборављене вредности, па ми се чини да је тренутак када се поново појављују добар да се укаже на то колико су оне важне и незаобилазне за функционисање друштва. Требало би да овај степен ангажмана и бриге за заједничке вредности задржимо и када поплаве прођу и штете се колико толико санирају.

Ми већ више година живимо у систему у коме се сматра да је добро да се заједничке ствари препусте појединцима – неком другом – на бригу и управљање. Појединци су наводно ефикаснији,јер су гоњени својим приватним интересом и због тога су боље организовани. Подстиче се да у свим одлукама људи гледају само свој интерес, да међусобне односе регулишу плаћањем услуга, да се ништа не ради без тог мотива.

Сада се, пак, види да када је ситуација ванредна сви ови односи падају у воду,а много људи хоће да раде и да пошаљу помоћ не размишљајући о било каквој властитој користи. Осећај за јавни интерес је ту и нису му била потребна посебна објашњења да би се испољио. Људима је сада сасвим јасно зашто су потребне заједничке ствари и зашто су потребни заједнички фондови за помоћ настрадалима. Оваква врста акције у ствари је једини начин да се друштво избори са важним и великим проблемима.

Могли смо да у неком тренутку распишемо и тендер за одбрану од поплава, али не само да на тај начин не бисмо решили проблем, него на тај начин и не треба да га решавамо. За функционисање друштва једноставно је неопходно да се сви у некој мери баве јавним стварима. Препустити их било коме другом, укључујући ту и политичаре и државу, значи изложити се крајњој неизвесности. Политичари су само корисници наше незаинтересованости за јавне проблеме и нису особе које ће ту било шта мењати. И кад поплаве прођу, остаће још много заједничких пословакојима би јавност требало да се стално бави. Да ли јавна власт заиста ради у корист грађана? Да ли је оставила медијима могућност да слободно расправљају о томе? Да ли се новац грађана троши на ствари од којих ће сви имати или већ имају користи? Сва ова питања захтевају сталну пажњу.

Помоћ коју сада добијамо из разних земаља, од Русије до земаља ЕУ, од Хрватске до Македоније, јер заједничкамукаи непогодаје истовремено погодила нас и Босну и Херцеговину и Хрватску, требало би да нас подсети да смо превише времена потрошили на међусобне сукобе као да нас никакав другачији проблем и несрећа не могу погодити. И са овим људима и државама имамо много више заједничког него што је садржано у размирицама из прошлости.

Акција прикупљања помоћи на разне начине, па и преко СМС-ана број 1003, тек је почела. Можда успем ода прикупљена помоћ буде толика да настрадали поново изграде услове за нормалан живот. Можда ће нам и време које је потребно за ту акцију бити довољно да схватимо да смо своју земљу на многе начине оставили саму, запуштену и незбринуту и да би могли да се њеном добру посветимо на квалитетнији начин.

Уредник сајта filozofijainfo.com