Не кради државу

Кад вода отекне и кад се муљ уклони, за мали колач државне помоћи гложиће се општине и градови, села и комшије. Како ту правду измерити?

Град Краљево су за четири године задесиле две катастрофе: земљотрес и поплаве. Од земљотреса се народ, углавном, опоравио: за два месеца биле су покривене куће, на кровове је подигнуто скоро 1,5 милиона црепова а за годину дана саграђено је пет стотина домова. Онда је свако иоле угрожено домаћинство добило мању или већу помоћ у новцу и грађевинском материјалу...

А после свега су се у затвору нашли Љубиша Симовић, шеф Штаба за ванредне ситуације и градоначелник Краљева са још неколико појединаца, који су имали важну улогу у тиму за обнову, као и неки власници грађевинских фирми. Осумњичени су за злоупотребе и нису још оптужени, јер се ствар подуже истражује.

Нека се зато не уљуљкују садашњи командири, начелници и друге „штаблије” да ће сутра под неком новом влашћу међу њима бити „народних хероја”.

Зато је важно да се успостави отворен модел у обнови и помоћи, и за све исти критеријуми.

На краљевачки случај обнове од земљотреса пала је мрља, али било је ту добрих примера и поука. У ванредној ситуацији су све седнице Штаба биле јавне, на три локалне телевизије директно преношене, па је сваки грађанин знао шта се планира и предузима. Тако је било и у погледу процена штете. Комисије састављене од грађевинских стручњака, углавном са стране, из других градова, обилазиле су куће, цениле оштећења. Једанпут, па други пут, па одлучивање по жалбама... Није се, наравно, свима могло удовољити. Остало је оних који су сматрали да су закинути, да је комшија „подмитио” комисију, добио више...

Признали су надлежни, па и сам градоначелник Симовић, да је требало избећи поделу помоћи појединцима у грађевинском материјалу. Јер, то је посао који захтева гломазну организацију и много људи од поверења. Зато је поука из Краљева да се донације у том облику понајпре употребе за општу корист, за обнову инфраструктуре. А појединцима, колико држава буде у моћи, да подели новац, дабоме на основу што стручније и објективније процене штете.

И у обнови Краљева било је примера подвала, лажног приказивања стања оштећене имовине. О томе сведоче и данас постојане и обновљене, наводно у земљотресу распукле и неупотребљиве куће, покрај оних које им је држава саградила...

Има, дакле, и биће, људи који нису чули или, упркос ситуацији, не хају за ону поруку владике Николаја која гласи: „Не кради државу, јер је она скупо плаћена. Бранећи је браћа твоја изгинула су у ратовима...”