Евроскептици воде, али не освајају власт

Упркос очекиваном успеху анти-ЕУ и евроскептичких странака на европским изборима који су почели јуче и трају до недеље, две најдоминантније посланичке групе у Европском парламенту и даље ће бити – Европска народна партија и Прогресивна алијанса социјалиста.

Иако најновије анкете указују да ће популистичке странке и странке непријатељски настројене према ЕУ највероватније остварити историјски високе резултате у неколико кључних земаља, блок умерених конзервативаца ће, према очекивањима, опет имати највише посланичких места 217 (28,89 одсто). У Европском парламенту, који ће имати 751 посланика, блок социјалистичких и социјалдемократских странака могао би да има 199 места (26,5 одсто), либерали 61 (8,12 одсто), а Зелени 50 (6,66 одсто).

Будући да су жестоки критичари и противници ЕУ подељени у неколико блокова, то што ће укупно освојити око трећину гласова неће значити и да ће освојити власт у Бриселу. Упркос томе, аналитичари процењују да ће те странке ипак успети да остваре одређени утицај, и то пре свега због чињенице да се очекује њихов успех у кључним чланицама ЕУ, као што су Француска, Велика Британија и Холандија.

Према последњем истраживању јавног мњења у Великој Британији, евроскептичка Партија за независност Уједињеног Краљевства (УКИП) Најџела Фаража је са 23 одсто подршке изједначена са торијевцима премијера Дејвида Камерона, док следе лабуристи и либерал-демократе. Неке друге анкете указују да би лабуристи могли ипак да остваре бољи резултат, али свим анкетама је заједничко да ће Фаражова странка, која иначе нема ниједног посланика у британском парламенту, највероватније освојити чак 19 места у Европском парламенту.

У Холандији, која ће имати 26 места у Европском парламенту, осим либерала премијера Марка Рутеа и центриста у странци Д-66, међу најјачим странкама ће бити и антиимиграциона и антиисламска Партија за слободу Герта Вилдерса, који попут Фаража жели да „уништи чудовиште Брисел изнутра” и да извуче земљу из ЕУ.

Слична ситуација је и у Француској, где социјалисти председника Франсоа Оланда бележе огроман пад популарности, док анкете дају огромну предност анти-ЕУ и антиимиграционој странци Национални фронт Марин ле Пен. Између осталог и захваљујући очекиваној малој излазности од око 40 одсто од укупно 380 милиона бирача у 28 држава чланица ЕУ, добар резултат се прогнозира и неонацистичкој Златној зори у Грчкој, Јобику у Мађарској и популистичком покрету Пет звездица комичара Бепа Грипа у Италији.

Иако ће разједињеност ослабити њихов утицај у посланичким клупама у Бриселу и Стразбуру, аналитичари процењују да ће они ипак успети да посредно утичу на функционисање ЕУ.

„Вероватно ће највећи ризик за ЕУ, њено тржиште и економску политику бити индиректан тако што ће повећање популизма имати утицај на домаћу политичку сцену (држава чланица), као на ставове влада према Бриселу”, каже за АФП банкарски аналитичар Карстен Брзески.

У сваком случају, како оцењује уводничар „Гардијана”, ово су најважнији европски избори минулих година, узимајући у обзир да ће грађани моћи да дају своју оцену и о томе како су се лидери ЕУ понели у борби са кризом еврозоне, шта мисле о политици штедње, променама у социјалним давањима у ЕУ, плановима о већој политичкој и економској интеграцији ЕУ…

Осим тога, то ће бити и својеврсни тест за владајуће странке у 28 земаља, које као по правилу припадају умереној левици и умереној десници, то јест Прогресивној алијанси социјалиста и Европској народној партији. Оно што је сасвим очигледно јесте то да ће у најјачој економији ЕУ, Немачкој, победу однети странка канцеларке Ангеле Меркел.

Гласање у Немачкој ће бити у недељу, када и у већини држава чланица, док су Холанђани и Британци то учинили јуче, Ирци и Чеси то раде данас, а сутра се гласа у Летонији, Малти, Словачкој и Италији. Резултати избора биће објављени заједно за све земље, 25. маја увече.

Током јуна биће формиране посланичке групе, а конститутивна седница биће одржана од 1. до 3. јула, када треба да буде изабран и нови председник парламента. Будући да од Лисабонског споразума има већа овлашћења, Европски парламент ће ове године имати и значајну улогу у избору председника Европске комисије – који мора бити изабран апсолутном већином на седници која се одржати од 14. до 17. јула.