Данас је свако од нас грађанин Обреновца
Овогодишње 59. Стеријино позорје, које ће бити одржано од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду, представиће у званичној селекцији девет представа.
Са каквим емоцијама дочекујете предстојеће 59. Позорје, с обзиром на катастрофалне поплаве које су задесиле нашу земљу?
У слабости, страху и великом трепету – да се послужим речју апостолском. Данас је свако од нас грађанин Обреновца, јер је страдавање с оним који страда наша братска и хришћанска дужност. У нашу кућу, ту где су се до јуче „средсредили” живост и веселост, уселио се претећи и опасни поплавни талас. Зато је и свака моја реч, описујући искушења с којима смо се суочили, слаба и хладна. Остаје утеха у речи оних што воду пију слађе него многи скупоцено вино: да ће нам, у бризи неизбежној, Господ послати и облак и росу и дух који живи.
Како су текле фестивалске припреме између два Позорја? Колико је деликатно организовати један овакав позоришни фестивал у оваквим временима?
Aко се узме у обзир чињеница да су селектор и жири две аутономне институције, задатак дирекције фестивала, дакле, мојих сарадника и мене јесте да обезбедимо финансијске, организацијске и техничко-технолошке услове неопходне за његову реализацију. И да селекцију националне драме и позоришта, међународну селекцију „Кругови”, „Позорје младих” и остале пратеће програме увежемо, градећи вишебојни програмски мозаик, у једну и концепцијски и тематски и поетички јединствену целину. Уколико смо у томе успели то ће значити да смо се успешно суочили с бројним искушењима и проблемима и да смо, радећи свој посао, искрено и с љубављу носили бремена једни другима.
На почетку свог мандата најављивали сте „повратак Стерије Позорју”, односно „осветљавање српске драме”. Да ли сте задовољни досадашњим учинком? Где је данас Позорју место?
Ево чињеница: па на основу језика бројки процените сами. Прошле године је, од девет представа у такмичарској селекцији домаће драме и позоришта, седам било по домаћем драмском тексту. Ове године, од девет – осам. Ако вам чињенице и бројеви нису довољна потврда да кажем да ћу своју кратку мисију у Стеријином позорју сматрати успешном ако гдеко извуче поуку да када је реч о култури није неопходно просјачити пред туђим вратима, будући да су своја широм отворена, и иза њих се, понирући у властиту дубину, може штошта наћи.
Овогодишње Позорје протећи ће у знаку два јубилеја: 150 година од рођења Бранислава Нушића и 100 година од почетка Првог светског рата. По чему је особена овогодишња селекција?
О томе је за ваш лист већ говорио наш селектор. Готово све представе бацају светла на век који је неславно издахнуо, чија се апокалиптична јека не стишава. Прошло је читаво једно столеће, а Велики рат као да се није још завршио. То је усуд савременог човека – без стида, погледа везаног за земаљску коњуктуру, у њему се гаси и савест и поштење и загубљен је његов лик као духовно усредсређенога бића које чува везу и јединство. Отуда именовање 20. века, из перспективе другог десетлећа 21. века, као приче без краја, али и подразумевајућа зебња – како и куда даље?
Да ли очекујете и овога пута контроверзе и спорове?
Наравно, то је нешто што је неопходно и добродошло српском позоришту и српској култури. Под условом да актери тих контроверзи и спорова поседују морално васпитање које их обавезује да се не препусте погубном шкргуту зуба и не срозају на ниво подло-простачких подругљивости, хоћу рећи, идеолошких, комесарских обележавања, где се дијалог доживљава као подјармљивање другог, а не као разговор с другим. Искуство оних који ништа немају, а све поседују, сведочи да се не може ходати по ужареном угљевљу, а да стопала не сагоре. Готово увек подигнута температура, када је реч о Стеријином позорју, истински уверава да је реч о најеминентнијем фестивалском позоришном знаку у региону.
Стеријино позорје увек је функционисало по систему: шта је квалитетно то је и скупо. Како сте и да ли сте затворили финансијску конструкцију?
Имали смо као и до сада разумевање Градске управе за културу, Покрајинског секретеријата за културу и јавно информисање и Министарства културе и информисања Републике Србије. Уколико наш вишегодишњи генерални покровитељ (НИС Гаспром) то остане и ове године, с истим учешћем као прошле године, можемо рећи да смо тај посао успешно привели крају. Уосталом, негде је већ неко рекао да је новац само тренутни трансфер божје воље на земљи.
----------------------------------------------------------
Богат пратећи програм
Шта бисте издвојили у богатој лепези пратећих програма?
Овогодишње 59. Стеријино позорје биће обележено богатим пратећим програмима. Између осталих, по свом значају и традицији, издвајају се 14. Међународни тријенале „Позориште у фотографској уметности”, 55. Изложба ликовних радова деце и омладине Србије „Сцена, маска, костим, лутка”, „Дани књиге”, у склопу којих ће бити промовисана издања из области историје и теорије позоришта. Петодневни програм, под називом „Дневна соба”, који реализујемо у сарадњи са Факултетом драмских уметности у Београду и немачком амбасадом, редитељка Ивана Вујић осмислила је као радионице, предавања, презентације и јавна читања драма.
Ту је и један од симбола Фестивала, „Позорје младих”, на којем ће и ове године бити изведене представе студената академија из региона. Неопходно је подсетити и на низ програмских целина које Позорје реализује у сарадњи с партнерским институцијама из земље и иностранства: изложба „Трагови” (Удружење уметника Петроварадинске тврђаве „Ликовни круг”), изложба Војислава Килибарде „Стварам позориште – испред и иза сцене” (Херцегновско позориште), изложба „Мија Алексић – бити глумац” (аутор Бобан Стефановић, Културни центар Горњег Милановца), изложба фотографија и промоција монографије „Ена Беговић” (Хрватско народно казалиште у Загребу и породица Ене Беговић)...
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


