Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин ће признати изборе у Украјини

Путин ће признати изборе у Украјини
Владимир Путин (Фото Ројтерс)

Специјално за Политику

Москва – „Русија ће признати резултате председничких избора у Украјини и радиће са органима власти који буду формирани после избора, зато што види и разуме да људи у Украјини желе да земља изађе из дуге кризе. Ми, такође, на крају крајева, желимо да наступи мир”, изјавио је јуче на Петербуршком економском форуму руски председник Владимир Путин. Он је подсетио да се наставља сарадња са Сједињеним Државама и са Европом, упркос њиховој „оштрој реторици”, али је нагласио да никада није видео „такав снобизам” какав се може видети у односу према Русији у вези с Украјином, и да је Русији досадило да слуша западне дискусије поводом Украјине.

Догађаје у Украјини руски председник је још једном назвао државним превратом који је довео до хаоса и грађанског рата. Он је осудио западне државе које су подржале антиуставни преврат, истакавши да се према новонасталим државама треба односити веома пажљиво, иначе настаје хаос. „И ми такав хаос видимо сада у Украјини. То што се догађа је грађански рат и хаос.”

Описујући однос Русије према догађајима у суседној земљи, Путин је рекао да она подстиче сукобљене стране на директне контакте, чији резултат мора бити прекид насиља, као и да се нада да ће, кад прођу избори, одмах бити прекинута сва ратна дејства.

Иако ће признати предстојеће изборе, Русија сматра да они нису најбоље решење и да би много боље било најпре одржати референдум, донети устав, и на основу тога формирати нову власт. У сваком случају, Русија пажљиво прати шта ће се даље догађати, нагласио је руски председник.

Путин се обратио и међународној јавности, апелујући на њу да не оцењује пристрасно догађаје на Криму и да их не сматра нелегитимном анексијом – јер, да се то није догодило, на Криму би се могла догодити трагедија каква се догодила у Одеси.

И министар одбране Сергеј Шојгу, говорећи на Међународној конференцији о безбедности у Москви, догађаје у Украјини назвао је грађанским ратом.

„После насилне смене председника, уз активно учешће страних сила, Украјина се нашла у грађанском рату”, рекао је Шојгу, додавши да је све почело као „обојена револуција”, а да се резултати таквих револуција често суштински разликују од замисли организатора.

Говорећи на истој конференцији, министар иностраних послова Сергеј Лавров је нагласио да када се споља иницирају разне „обојене револуције” и операције смене режима у сувереним државама, то наноси штету међународној стабилности.

„Покушаји да се другим народима наметну сопствени рецепти за унутрашње промене, не узимајући у обзир њихове традиције и националне особености, бављење ’извозом демократије’, делују деструктивно на међународне односе и умножавају број експлозивних тачака на карти света”, рекао је Лавров. Он сматра да је једини начин да се помогне украјинском народу – да се престану играти уобичајене игре са нерешеним резултатом и да се не подстичу ксенофобична и неонацистичка расположења.

Србија као пример за „обојене револуције”

Схема „обојених револуција” је универзална и може се користити на свакој тачки на свету – то је „војни притисак, смена политичког руководства, промена унутрашње и спољне политике државе”, рекао је руски министар одбране Сергеј Шојгу, додајући да се војна сила користи у пуном обиму. „Рат против Србије, удари у Либији, мешање у сукоб у Сирији, потврда су тога.”

Према његовој оцени, вештачки је створен извор напетости усред Европе, што делује негативно на глобалну безбедност.

Говорећи о томе како су САД и њихови савезници своје циљеве остваривали оружаном борбом, начелник Генералштаба оружаних снага Русије Валериј Герасимов навео је да су примери за то рат у Персијском заливу 1991, операције против Југославије 1999, у Авганистану 2001. и Ираку 2003. Он је додао да је бомбардовање Југославије 1999. започето под изговором да треба заштити косовске Албанце од геноцида Београда, док је у Авганистану 2001. војна операција приказана као „борба против међународног тероризма”, а у Ираку је као оправдање послужило „спречавање ширења хемијског оружја”, које на крају није ни откривено.

Гашић са Шојгуом

Министар одбране Србије Братислав Гашић, који присуствује Конференцији о безбедности, састао се са министром одбране Русије Сергејом Шојгуом, којем је пренео захвалност наше земље за руску помоћ Србији, погођеној катастрофалним поплавама.
„Желим да вам пренесем велику захвалност, да није било помоћи братске Русије у овим тренуцима које смо преживели, сигурно би последице ове катастрофе биле много веће”, рекао је Гашић.

Шојгу је изразио саучешће Гашићу због поплава и истакао да он из искуства зна колико је српски народ храбар, јер је као министар за ванредне ситуације раније учествовао у акцијама помоћи Србији. Руски министар је честитао Гашићу на избору за министра одбране и пожелео му успех у раду, а такође га је и замолио да премијеру Александру Вучићу пренесе честитке на изборној победи и избору за председника владе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.