Реал десети пут првак Европе

Реал је десети пут првак Европе и први клуб који је четири пута тријумфовао од како је најјаче Уефино такмичење реорганизовано и носи име Лига шампиона. У историјском, првом финалу у којем су се састали градски ривали, великим преокретом на крају је, после 120 минута беспоштедне борбе, убедљиво поразио Атлетико с 4:1 (1:1, 0:1). Његови фудбалери имали су више снаге, знања и среће и после 12 година заслужено освојили „ушати“ пехар.

„Јорганџије“ су стекле капитал и срчано га браниле, али су поклекле у завршници, да би им у продужецима понестало снаге, па су потпуно посустали и дуел завршили високим поразом.

Тактички рат с доста трчања и пресинга на сваком делу терена није донео шансе у првом делу, али јесте занимљиву борбу два велика ривала, који се одлично добро познају. Реал је покушавао да рашири редове противника, док је Атлетико упорно чинио супротно и сузавао део терена на којем је била већина играча. Симеоне је уврстио у поставу Дијега Косту, али је већ у деветом морао да замени неопорављеног голгетера, па је увео хитроногог Адријана Лопеза.

Играо се 13. минут када је Раул Гарсија распалио са око 30 метара небу под облаке. Ни Модрић у 23. из слободног ударца није урадио више, али је бар послао лопту у руке белгијском интернационалцу Куртои. Слично је био и за нијансу опаснији покушај Роналда у 28.

Након корнера у 32. минуту мало је недостајало да „јорганџије“ поведу, пошто је одбрана „краљевског клуба“ веома смушено реаговала. Међутим, само пар секунди касније Тијаго је поклонио лопту Бејлу, овај се стуштио ка голу ривала, ушао у казнени простор и поред Миранде са 11 метара тукао траљаво поред гола. Након ове изненадне, али колосалне прилике, уследила је казна.

Габи је у 36. минуту извео корнер с десне стране, интервенисала је одбрана Реала и избила лопту, коју је у срце шеснаестерца вратио Хуанфран. Скочио је Годин и лобовао истрчалог Касиљаса. Пробао је капитен Реала да спаси своју мрежу, али није стигао на време. Лопта је прешла гол-линију, па иако је он одбио на ногу Раула Гарсије који је чекао на црти, па је погодак „потврђен“. Атлетико је повео с 1:0, а гол је апсолутно оправдано приписан уругвајском дефанзивцу.

До одласка на одмор запретио је и Адријан Лопез, после корнера Габија, али његов ударац главом није био прецизан. Лопта је завршила преко пречке.

Веома борбено и пожртвовано почело је и друго полувреме. Опет је први пробао Раул Гарија, али његов волеј са 17 метара у 50. минуту није био ни близу оквиру гола. Затим је коначно на сцену ступио Роналдо. Званично најбољи фудбалер света је маестрално извео слободан ударац са 23 метра, али је Куртоа још лепше избио у корнер. Извео је Реал заредом два ударца са угла и оба пута је у шансама био Роналдо, али није успео да погоди мету, као ни у 62. када је покушао главом. У међувремену Анчелоти је извршио двоструку измену. Уместо Контреаа и Кедире ушли су Марсело и Иско, па је „краљевски клуб“ постао агресивнији и опаснији по гол противника. Симеоне је одговорио увођењем Сосе уместо уморног Раула Гарсије.

И управо ни резервиста Иско у 67. није био прецизан са 20 метара. Али игра се пренела на половину Атлетика. Ређале су се шансе, међутим, све до трећег од пет минута надокнаде другог полувремена поготка није било. Реал је изједначио након корнера који је извео Модрић и одличног ударца главом Серхија Рамоса, пошто је умакао Тијагу и погодио десни доњи угао – 1:1. „Краљевски клуб“ је изборио продужетке, а у њему имао више снаге да направи преокрет и дотуче „јорганџије“.

Ди Марија је у 110. минуту сјајно прошао тројицу играча по левој страни и тукао из тешке позиције. Куртоа је одбио лопту, али је Бејл био спреман и спретно је главом убацио у небрањену мрежу – 2:1. У 118. Марсело је неометан ушао у казнени простор и решио питање победника – 3:1.

Коначан резултат поставио је Роналдо својим 17. поготком ове сезоне у Лиги шампиона. Најбољи стрелац је дао гол са беле тачке, пошто га је претходно оборио Габи. На крају меча нервозни Симеоне се сукобио с Вараном, па је пар минута сусрет био прекинут, а убрзо затим је Кујперс означио завршетак и почетак великог славља Реала.

Медаље ривалима и победнички пехар капитену Реала Икеру Касиљасу предао је председник Уефе Мишел Платини.

Стадион: Луз. Гледалаца: 60.976. Судија: Кујперс (Холандија). Стрелци: 0:1 Годин (36), 1:1 Рамос (90+3), 2:1 Бејл (110), 3:1 Марсело (118), 4:1 Роналдо (120. пенал). Жути картони: Рамос, Кедира, Марсело, Роналдо, Варан (Реал), Гарсија, Миранда, Виља, Хуанфран, Коке, Габи, Годин (Атлетико). Надокнада времена: први део: 1 минут, други: 5, трећи: 1, четврти: 3.

РЕАЛ: Касиљас, Карвахал, Рамос, Варан, Коентрао (од 59. Марсело), Модрић, Кедира (од 59. Иско), Ди Марија, Бејл, Бензема (од 79. Мората), Роналдо. Тренер: Анчелоти.

АТЛЕТИКО: Куртоа, Хуанфран, Миранда, Годин, Луис (од 83. Алдервејрелд), Гарсија (од 66. Соса), Тијаго, Габи, Коке, Коста (од 9. Лопез), Виља. Тренер: Симеоне.  

Мадрид слави после 12 година

Победници Купа шампиона: 1956: Реал, 1957: Реал, 1958: Реал, 1959: Реал, 1960: Реал, 1961: Бенфика, 1962: Бенфика, 1963: Милан, 1964: Интер, 1965: Интер, 1966: Реал, 1967: Селтик, 1968: Манчестер јунајтед, 1969: Милан, 1970: Фејенорд, 1971: Ајакс, 1972: Ајакс, 1973: Ајакс, 1974: Бајерн, 1975: Бајерн, 1976: Бајерн, 1977: Ливерпул, 1978: Ливерпул, 1979: Нотингем форест, 1980: Нотингем форест, 1981: Ливерпул, 1982: Астон вила, 1983: Хамбургер, 1984: Ливерпул, 1985: Јувентус, 1986: Стеауа, 1987: Порто, 1988: ПСВ, 1989: Милан, 1990: Милан, 1991: Црвена звезда, 1992: Барселона.

Победници Лиге шампиона: 1993: Марсеј, 1994: Милан, 1995: Ајакс, 1996: Јувентус, 1997: Борусија (Д), 1998: Реал, 1999: Манчестер јунајтед, 2000: Реал, 2001: Бајерн, 2002: Реал, 2003: Милан, 2004: Порто, 2005: Ливерпул, 2006: Барселона, 2007: Милан, 2008: Манчестер јунајтед, 2009: Барселона, 2010: Интер, 2011: Барселона, 2012: Челзи, 2013: Бајерн, 2014: Реал.