Почиње борба с комарцима од врата до врата

У већини поплављених општина с чијим управама је „Политика” разговарала, спремали су се да започну хитно запрашивање комараца. Број крилатих напасти, који су постали опасни откад преносе потенцијално смртоносан вирус „западног Нила”, нису се у свим тим крајевима већ сада претерано намножили после излива река. Али, превентивно сузбијање је неопходно како би се умањио ризик од избијања епидемије. Локалне самоуправе ни у мирним годинама, када нису страдале од поплава, нису имале довољно новца за борбу с комарцима, па се сад прераспоређују средства у буџету или се, као у Краљеву, користе и донације како би се први третмани могли одмах обавити макар у деловима општина које су највише погођене водом.

Понегде су се, као у Обреновцу и Свилајнцу, већ окупили ројеви комараца много већи од уобичајених за та подручја у ово доба године. У Свилајнцу, како је рекао Горан Деспотовић, помоћник председника општине, задужен за пољопривреду, свакако ће бити неопходно да се ван буџета нађе додатни новац како би могле спровести и ванредне акције запрашивања. Мада је сузбијање комараца у искључивој надлежности локалних самоуправа, очито је да ће држава, колико год да ће и њену касу преполовити покривање штете од излива, морати да се укључи како се Србија не би суочила са избијањем епидемије грознице „западног Нила”, која је већ лани усмртила или у болницу сместила четири пута више особа него пре две године, када се та болест први пут појавила код нас. Незванично се најављује да ће држава заиста помоћи, али потврда се очекује у наредним данима.

Да ли ће се комарци ове године уопште намножити преко сваке мере, немогуће је прогнозирати. Изузев Обреновца, у осталим деловима Београда који су погођени поплавама, на пример, њихова бројност за сада није велика, наводе у престоничком Заводу за биоциде и медицинску екологију. Речни комарци, штавише, сигурно су десетковани. Одрасле су побили пљускови, док су јаја с ларвама, која се полажу у воде, однеле и потопиле бујице. Кућни комарци који су много опаснији, јер они су ти који преносе вирус „западног Нила”, друга су прича. Они се настањују у влажним подрумима или у барицама воде у двориштима и на улицама, што значи да им се сад пружа толико много станишта да могу да бирају где ће се уселити. Добра вест је да они, осим тог вируса, не могу пренети људима још неку болест, без обзира на то што су воде сад прљаве, а около је много животињских лешина, каже професор Душан Петрић, са Пољопривредног факултета у Новом Саду.

– Општинске власти не смеју допустити да у насељима још дуго остану водене површине. Неопходно је повратити комунални ред, чак га завести и строже него до сада, пошто је локви у рупама увек било превише по нашим улицама. Комарци се морају сузбијати од куће до куће, са земље. Третмани из ваздуха неће много помоћи – наводи Петрић.

Евентуално намножавање кућних комараца у поплављеним градовима неће угрозити никога у ширем кругу. Јер, кућни комарци, каже Петрић, имају врло ограничен радијус кретања, од свега двестотинак метара, тако да се не могу раширити по Србији већ ће морити, дословно, једино житеље улица око свог легла.

Ни избијање денге, још једне опасне тропске болести која се појавила у региону, није сасвим немогуће у Србији, али су за то слабе шансе. Денгу преносе само тиграсти комарци који су код нас, мада се многима чине да их виде свуда око себе, регистровани једино на два гранична прелаза, Батровцима и Гостуну. Ни „повампирење” маларије, истребљене из овог дела света, не очекује се само због „тропских” пространстава воде каква сад имамо по Србији. Наши комарци још немају ту болест у себи, тако да је и даље могуће само да неко ко се њоме заразио у иностранству, по повратку кући, невољно „нахрани” крилату крвопију, па да је она прошири. Ипак, упозорава Петрић, у Грчкој су епидемије маларије избијале у претходна два лета, па није сасвим искључено да се, кад почне сезона годишњих одмора, више случајева те болести појави и код нас.