Цица из Чачка ужива у Глазгову

Чачак – Куја из Чачка која се одазива на име Цица данас живи у главном граду Шкотске, такорећи господски. Спава у кревету с постељином и ужива сву пажњу породице Милне, а пре само две године била је једна од безброј чачанских луталица, суморне будућности.

Сликарка из Чачка Весна Петровић каже да се керуша појавила на Тргу устанка 4. маја 2012. године.

– Одмах ме је освојила и почела сам да је храним, заједно са колегиницом која као и ја ради у Градском дому културе. Још чувам њену посуду – прича Весна, иначе уредник ликовног програма у Дому.

Јуна те године керуша је, ипак, нашла новог добротвора у Чачку: Јелену Јовановић (23), великог љубитеља и заштитника одбачених паса.

– Цица је некако сазнала где живим и више није хтела да оде од моје куће. Решила сам, међутим, да је удомим, и објавила њену слику на Фејсбуку. Допала се Сандри Стошић Милне која већ девет година живи у Глазгову, јавила се и прихватила кују. Она и супруг платили су око 300 фунти за вакцинације, Цицине пансионе и транспорт – прича Јелена Јовановић за „Политику“.

Девојка је недавно, од 22. марта до 30. априла, боравила у Великој Британији, код родбине у Лондону, али и 20 дана у Глазгову код Сандре.

– Цица има сређен кутак у кући и одличне услове за живот – прича млада Чачанка.

То је само један од чачанских паса без власника и порекла који су се у пар протеклих година домогли бољег живота, благодарећи труду Јеленином. Слично се догодило и псу који се на плочнику у Чачку појавио у јесен 2010. године.

– Жућо је једва преживео ударац таксија а онда су га шинтери ухватили и однели у Пожегу. Отишла сам у шинтерај, чиповала га на моје име и извела, али су га шинтери поново заробили. Онда је једна породица из Брисела седам месеци плаћала пансион у Србији за тог пса и убрзо се, такође преко друштвених мрежа, појавила породица заинтересована за њега. Сада је Жућо у Хилпертону недалеко од Лондона, код усвојитељке Илејн, у дворцу од три спрата.

Чачански бескућници који одскора станују у Лондону: Нина (код Гвен), Црни Иги и Снупи (код Марлен), Луна (код Даун) и Бели Иги (код Шац) (Фото Ј. Јовановић)

Јелена објашњава да се по љубави према животињама спријатељила са белгијском породицом која је помогла око пса.

– Код те Барбаре у Бриселу била сам прошлог лета читав месец као кетситер, чувала сам им мачке док су она и муж путовали по Африци. Они су били спремни да удоме Жућа код себе, али нису могли без мачака.

Јелена је у околини Чачка пронашла једну стару шарпланинку, продужила јој живот и наденула име Хоуп (Нада).

– Власници су је из села поред Ужица довели у Овчар Бању и оставили да угине. Нашли смо је у Трбушанима код Чачка, очитали чип код ветеринара и позвали власнике али су они рекли да је више не желе јер је стара и болесна. Али, она је наставила да живи јер смо нашли људе који је воле па сада има свој кутак у месту Пејзије, на северу Француске, у дому за старе и напуштене псе.

Линда и Лаура спасене су као штенци из оронуле куће у Чачку, прва је сада код удомитељке Ребеке у Свонсију (Велс), а друга код Еме у Шефилду (Енглеска). Чачански бескућник луталица Зики, којег су шинтери хватали три пута, сада је у Кембриџу као и Лепа код удомитељке Шерил, Плави пас којег је неко овде офарбао иживљавајући се данас живи у Лондону, Грицко је у Кенту, Тина и Хани у Ливерпулу, Виски у Килмарноку, а Роби у Ирвајну.

– Нови власници Нине, Црног Игија, Снупија, Луне и Белог Игија недавно су ме у Лондону дочекали тортом. Те псе пронашла сам у Чачку у тешком стању, а данас сви спавају у креветима – рекла нам је Јелена Јовановић.

Она каже да се преузимање и транспорт ових паса од азила у Србији до нових власника спроводи по правилима Европске уније, и тај посао обавља једна агенција из Бугарске.