Изборни успех европских популиста

Специјално за „Политику”

Париз – „Шок“, „земљотрес“, тако су француски медији и политичка елита описали исход гласања на европским изборима на којима је победила тврда десница Марин ле Пен.Овај исход, међутим, није изненађење – све анкете последњих месеци стављале су Национални фронт испред главне опозиционе партије десне оријентације УМП и владајуће Социјалистичке странке.

Председник државе Франсоа Оланд прозван је „господин 14 одсто“, колико су његови социјалисти добили гласова, што је историјски најслабији резултат ове партије на европским изборима. Десничарски УМП добиоје 20 одсто гласова, што је слабији резултат од Националног фронта, партије која је радикално против Европске уније,  за који је гласао један од четири Француза изашла на изборе. Резултат који је Сеголен Роајал, министар екологије и бивши председнички кандидат, описала као „шок светских размера”.

„Француска мора да буде реформисана”, изјавио је премијер Мануел Валс под утиском резултата и најавио „ново смањивање пореза“.Исход избора за Европски парламент у Француској резултат је економских, социјалних и политичких околности. Слаба излазност (43 одсто, готово идентична као 2009. године) и велика мобилизација гласача Марин ле Пен потврдили су тенденцију на француској политичкој сцени на којој две главне партије губе утицај. Разлог је дубоко разочарање у владајућу елиту коју Французи сматрају одговорном за раст незапослености, велико задужење земље и социјалне тензије.

Разлог за пробој екстремне деснице у Француској није само одбијање Европске уније, већ партија на власти које Французи сматрају одговорним за кризу идентитета.

Национални фронт, партија која никада није била на власти, у таквим околностима нуди јасна решења – поновно успостављање граница, одбацивање евра и враћање на националну валуту и избацивање имиграната који, како тврде, узимају посао Французима. 

За њен успех је пре свега заслужна Марин ле Пен, којој је пошло за руком да „умије“ партију свога оца и отараси се фашистичког и расистичког имиџа који ју је пратио тако што је главне теме кампање усмерила на економски и цивилизацијски контекст у коме се налази Француска.

Њена победа показује да је Француска постала европски болесник. Њена економија је у рецесији, изгубила је политичко вођство на европској сцени које је преузела Немачка и поверење у Европску унију, која је за десницу пролаз за имигранте а за левицу симбол драконских мера које воде ка сиромаштву и губитку социјалних права.

Продор популистичких странака на европској сцени је главно обележје управо завршених избора за Европски парламент. У парламент ће ући партије које имају изузетно критичан однос према Европској унији, од екстремне деснице до радикалне левице.

Земље у којима напредује екстремизам нису, међутим, земље у којима је криза најдубља, ако се изузме Грчка која је разапета између радикалне левице оличене у коалицији Сириза, победнику на европским изборима, и неонацистичке партије Златна зора која је освојила треће место.

Популизам је у порасту у најбогатијим земљама, у Аустрији и Данској, док су у Шпанији, Португалији и Ирској, земљама које су снажно погођене кризом, екстреми остали на маргини политичког живота. У Шпанији је изненађење направила партија Подемос, настала из снажног социјалног покрета против економске политике „резова” Европске уније, која ће имати пет представника у Европском парламенту.

У Великој Британији је популистичка партија Укип Најџела Фаража први пут надмашила традиционалне политичке формације, конзервативце и лабуристе, као што је то пошло за руком Националном фронту у Француској, иако су њихови програми дијаметрално супротни – британска партија је за више либерализма, а француска за протекционизам.

У Холандији је партија против ислама и против Европске уније дошла на друго место, иза демохришћана на власти, као и у Мађарској, где је отворено расистичка, антисемитска и антиромска партија Јобик одмах иза десничарске формације премијера Виктора Орбана.

У Италији је популистичка формација на другом месту, иако далеко иза партије левог центра премијера Матеа Ренција, док су у Белгији на челу фламански сепаратисти.Немачка је могла да остане усамљена по „нормалности“ изборних резултата, који су потврдили снагу демохришћанске десничарске партије канцеларке Ангеле Меркел, да није неонацистичке Националдемократске партије која је освојила једно место у Европском парламенту.

Упркос оваквим резултатима који одражавају разочарење у институције Европске уније и за већину Европљана нејасну визију њених политичких представника, однос главних политичких формација у Европском парламенту, које нису организоване национално већ према политичком опредељењу, остаје непромењен.

На челу парламента који броји 751 посланика и даље остају демохришћани Жана Клода Јункера са 212 посланика (61 мање него у досадашњем саставу) иза којих су социјалисти Мартина Шулца са 187 места. Либерали, трећа по величини политичка формација у парламенту, имаће 71 посланика, а Зелени 55. Ове четири групе ће укупно заузети 526 места уместо досадашњих 612.

Радикална левица је у благом порасту, са 45 освојених места (десет више него до сада), британски Укип ће имати 35 представника, а Национални фронт, заједно са холандским и аустријским екстремнодесничарским партијама 39 гласова. То значи да продор популистичких странака неће блокирати европске институције, али би могао да приближи главне политичке формације и натера их на широку коалицију.