Три пензије за једну потрошачку корпу

Ако је четворочланој породици за покриће просечне потрошачке корпеу марту, која је вредела 65.463 динара, била је потребна 1,51 просечна зарада од 45.847 динара, пензионерима сa просечном пензијом су била потребна безмало три просека, а онима с најнижим примањима, од 13.223 динара, чак пет пензија да би напунили ту корпу.

Ништа боља ситуација није ни када је реч о минималној корпи, чија је цена 33.975 динара. За њу је довољно 0,78 просечне зараде, то јест једна и по просечна од око 24.170 динара и две и по најниже пензије.

Ништа боља слика за пензионере није ни када је реч о најновијој статистици која показује да је просечна нето зарада у априлу 2014. године износила је 45.847 динара, те да је у поређењу са просечном зарадом исплаћеном у марту номинално већа за 5,5 одсто, а реално за 4,9 процената.

Априлска просечна нето зарада је, међутим, и номинално и реално мања у поређењу са истим месецом прошле године, и то 1,5, односно 3,5 одсто.

Коментаришући најновију статистику, Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да су пензије наставиле реално да падају и да је њихово учешће сада у просечној заради 52,7, одсто, док су на крају прошле године у просечној плати учествовале с око 57,5 процената. За само четири месеца пензије су пале за око 4,8  процентних поена, с тенденцијом даљег пада.

– Када се има у виду овако црна статистика, јасно је да нема више простора да се пензије смањују, те да без обзира на свеукупну ситуацију у земљи, пензионери очекују да ће се пензије од 1. октобра  повећати за најављених један одсто. Непримерено је доводити у везу усклађивање пензија с утврђивањем нових платних разреда запослених у државној управи (јер пензије треба да прате зараде). А то је све одложено за јесен – каже Ненадић.

Било како било, 1. октобар ће по свој прилици бити проблематичан за око 1,7 милиона пензионера у Србији, јер је до даљег остало отворено питање њиховог усклађивања. Приликом усаглашавања последњег буџета (за време претходне владе), обећано је да ће се пензије од 1. октобра увећати за један одсто плус оно што донесе нови Закон о платним разредима.

Премијер Вучић је ову врућу тему, међутим, оставио за јесен. Министар финансија Лазар Крстић се у неким изјавама прибојавао од евентуалног смањења, на чему, између осталог, инсистира и ММФ, који предлаже да просечна пензија у просечној заради падне на 43,3 одсто.

Једино што у овом часу иде пензионерима наруку, тврди Ненадић, јесте што је инфлација у границама планираног и што од почетка године износи око 2,2 одсто. Иначе би пензије биле додатно обезвређене.

Ненадић каже да су се пензионери од доласка нове владе обраћали премијеру у жељи да га упознају с заиста безазленом ситуацијом у којој су се нашли, тим пре што се последње две године пензије увећавају само за по пола процента, с тенденцијом да тако остане до 2016.

До сада нису, каже он, добили никакав одговор, али без обзира на то, пензионери очекују минимално повећање од један одсто од 1. октобра.

Иначе, укупна издвајања за исплату априлских пензија за око 1,7 милиона пензионера износила су око 38 милијарди динара, или око 48 одсто буџета, док је остало прикупљено наплатом доприноса.